Ovo se navodi u planu mjera i aktivnosti na otklanjanju slabosti u poslovanju i planu finansijske konsolidacije ŽRS. O ovom planu raspravljaće akcionari ŽRS na vanrednoj sednici Skupštine akcionara zakazanoj za 27. decembar.
“Željeznice RS” završile su 2010. sa gubitkom od 27,1 milion KM, a u prvoj polovini ove godine prikazali su minus od 14,4 miliona maraka. Kumulativan gubitak ŽRS je čak 181,3 miliona maraka.
Obaveze ŽRS iznose 83,4 miliona maraka, a potraživanja 19,5 miliona KM.
Oko 28 miliona KM dugovanja odnosi se na zarade zaposlenih i druge vrste obaveza prema radnicima. Zato su 2012. projektovali sa pretpostavkom smanjenja broja zaposlenih za 900 radnika-sa 3.400 na 2.500 do kraja prvog polugodišta naredne godine.
ŽRS dugu Vladi RS oko 25 miliona KM po osnovu otplaćene glavnice i kamate po kreditima, a imaju oko 216,5 miliona maraka ugovorenih međunarodnih kredita. Od domaćih banaka pozajmili oko 37,1 milion maraka. Uprava preduzeća priznaje da je ovo javno preduzeće prezaduženo i ističu kako mogu eventualno da otplaćuju kredit samo prema domaćim bankama.
– Od Vlade RS treba tražiti da se nađe mogućnost otplate međunarodnih kredita bez zaduživanja ŽRS za izvršene otplate. Samo otplatom domaćih kredita ŽRS će angažovati sav slobodan novac i u tom slučaju uopšte neće biti u situaciji da izdvaja vlastiti novac u razvoj – tvrde u ŽRS.
Ukupne mesečne obaveze po osnovu otplate međunarodnih i domaćih kredita iznose oko 2,3 miliona maraka ili 34 odsto od ukupnog prihoda. Iako tvrde da su prezaduženi, na sednici Skupštine akcionara biće razmatran i predlog o novom kreditnom zaduženju ŽRS od oko 16,1 milion maraka kod neke od domaćih banaka. Oko 13,1 milion maraka planirano je za investiciono održavanje mobilnih kapaciteta, milion KM za ulaganje u radionice u Prijedoru, Banjaluci i Doboju. Dva miliona KM predviđeno je za nabavku 200 novih teretnih kola iz Poljske.
Da bi ŽRS izašle iz duboke krize, kako se navodi, neophodno je stvoriti sve potrebne pretpostavke za provođenje predloženog plana. – Od brzine i efikasnosti provođenja kratkoročnih mera – otplata dospelih obaveza, povećanje prihoda, smanjenje troškova u okviru kojih se poseban akcenat stavlja na troškove radne snage, zavisi i provođenje i dugoročnih mera – ističe se u planu.
Kao kratkoročne mere predloženo je, između ostalog, uvođenje u red vožnje putničkih vozova u vreme dolaska i polaska sa posla, čime bi se smanjili troškovi prevoza na posao, i sa posla i to za 200.000 KM. Predviđena je i bolja kontrola naplate potraživanja, dnevnica i službenih putovanja, agresivniji nastup na tržištu sa ciljem povratka tradicionalih roba u prevoz, angažovanje elektromotornih garnitura i dizel motornih vozova, te rasprodaja nepotrebnih zaliha i rashodovanih sredstava.
Uprava predlaže i deo obaveza koje će izmiriti Vlada RS, i to oko 28,6 miliona KM obaveza prema zaposlenima do 30. septembra, otpisivanje oko 25 miliona KM potraživanja od ŽRS po osnovu otplaćene glavnice i kamata po međunarodnim kreditima i nastavljanje otplate ovih kredita do konačnog izmirenja. Od Vlade RS traži se i da obezbedi novac za zbrinjavanje tehnološkog viška radnika – za isplatu otpremnina i dokup staža za privremeno penzionisanje.
Od dugoročnih mera koje planira da provedu ŽRS su dovođenje osnovnih kapaciteta u stanje ispravnosti, poboljšanje voznog parka, ulaganje u osposobljavanje pružne mehanizacije, nabavka elektro-motornih vozova za kratke relacije u putničkom prevozu, kao i dalje ulaganje u rekonstrukciju pruge Banjaluka – Novi Grad – Dobrljin, Doboj-Zvornik i Doboj – Šamac.
Dugoročne mere koje, kako predlaže uprava ŽRS, treba da preduzme Vlada RS, jesu izmena zakona o javnim nabavkama, o radu, te donošenje zakona o finansiranju ŽRS uvođenjem akcize na naftne derivate. Od Vlade očekuju i da ponovo uvede neoporezivi deo plate.