Prošlu
godinu građani Bosne i Hercegovine završili su grcajući u rekordnoj
inflaciji, sastavljajući jedva kraj s krajem i boreći se da plata
pokrije mjesečne troškove.Na drugoj strani, firme su zabilježile
rekordnu dobit. U državnu kasu slilo se novca više nego ikada. Podaci
poreskih uprava oba entiteta kažu da su milijarde javnih prihoda države
oborile rekorde. Ekonomisti su stava da je taj novac javni, te da je
vlast morala donijeti refome kojim bi se pomoglo građanima.
Porezna
uprava Federacije Bosne i Hercegovine prošlu godinu završila je sa
rekordnim javnim prihodima. Radi se o skoro 6,5 milijardi maraka. Jasno
je da je to mnogo više nego godinama unazad. Pogledamo li tabelarni
prikaz, vidjet ćemo da je prihoda duplo više nego proteklih godina.
“Mogu
reći da su porezni obveznici u ovom periodu uplatili čak više od 2
milijarde i 603 milijarde maraka javnih prihoda iz nadležnosti porezne
uprave. Gotovo svih godina, izuzev 2020. zbog pandemije imamo rast
poreznih prihoda”, kazao je Šerif Isović, direktor Poreske uprave FBiH.
I
u drugom entitetu brojke vrtoglavo rastu. Tako je na račun Porezne
uprave Republike Srpske prikupljeno 3,3 milijarde maraka, što je 362,1
milion maraka više u odnosu na raniju poslovnu godinu. Najveći rast
zabilježen je kod poreza na dobit.
Direktni
porezi su naplaćeni u iznosu od oko 643,3 miliona KM, što je za 157,7
miliona maraka više nego godinu ranije. Najveći rast se i dalje bilježi
kod poreza na dobit koji je naplaćen u iznosu od 329,8 miliona maraka,
štoje za 86,7 miliona KM ili 36 odsto više nego 2021. godine.
Dok
vlasti za ove brojke prisvajaju zasluge, da su one rezultat razvoja
poslovnog ambijenta ekonomsiti smatraju da je ovo novac građana, te da
je država morala donijeti ozbiljne mjere kojim bi pomogla građanima da
se izbore sa inflacijom, jer je, kako oni tvrde, socijalna situacija u
oba entiteta jako ozbiljna zbog visoke inflacije i relativno niskih
prihoda koji su i prije inflacije bili na granici opstanka građana.
“Kod
nas je situacija da sada što je vlasti bolje narodu je gore. Bilo bi
sasvim korektno da vlast obzirom da je to vanredni prihod da ta sredstva
iskoristi, izdvoji ne da ih knjiži u svoj budžet nego da ih izdvoji i
da pomaže socijalno ugrožene građane i da na taj način bude donekle
korektna”, istilče Aleksa Milojević, ekonomista.
“To
su sredstva koja pripadaju građanima. Ne samo da dođe po povećanja
minimalne plaće za 25 do 30 maraka što je zaista ponižavajuće, nego da
ta minimalna plata bude dostojna čovjeku i plata tolika koliko građnin
može normalno i prosječno da živi”, smatra Adnan Rovčanin, ekonomista.
Građane
ne iznenađuje što ne vide korist od milijardi javnog novca. I dok narod
živi po ovoj narodnoj, vlasti zaboravljaju da su uspješne onoliko
koliko je visok životni standard svih stanovnika.
BHRT