Ključni razlog je besparica.
Demograf Stevo Pašalić ističe da Srpskoj nedostaje čak 50 odsto prvorođene dece, a oni koji imaju jedno ili dvoje dece ne razmišljaju o proširenju porodice.
“Glavni razlog je što izostaje materijalna podrška države porodicama sa decom, a uz to je neophodna edukacija mladih o značaju rađanja ” ističe Pašalić.
Većina mladih parova sa kojima smo pričali kažu da su finansije presudne za zasnivanje porodice.
“Muž je prijavljen na minimalac, a ja radim na crno. Svi me pitaju šta čekate, a neka mi neko objasni od čega ćemo živeti i odgajati dete ako ja dam otkaz i živimo samo od jedne plate”, kaže jedna Banjalučanka.
Broj rođene dece u Republici Srpskoj poslednjih 5 godina smanjio se za 3.500.
“U Republici Srpskoj se ranije godišnje rađalo do 10.200 dece, a u zadnjih nekoliko taj broj ne prelazi 9.500 dece na godišnjem nivou – upozorava Pašalić.
Za razliku od drugih zemalja, koje raznim stimulativnim merama podstiču rađanje dece, u Republici Srpskoj takve mere izostaju. U Crnoj Gori majke sa troje i više dece imaju pravo na doživotnu platu, a kod nas prvo dete, peto i svako naredno nema pravo ni na dečiji dodatak.
Još veći apsurd je da je država uvela imovinski cenzus od 90 KM po članu porodice, pa ako su im primanja i marku veća od toga ne mogu da računaju na pomoć države.
“Muž i ja radimo, a mesečno primamo ukupno 1.200 KM, od čega 200 KM ide na kredit. Država je uvođenjem ograničenja na primanja procenila da nama ne treba podrška. Kada sam nakon trećeg deteta tražila dečiji dodatak, u Centru sa socijalni rad su mi rekli da sam decu rodila sebi i da sama o njima i brinem” kaže Darija Pajić, majka četvoro dece.
Normalne zemlje su ukinule porez na bebi opremu, o čemu u BiH godinama ne može da se postigne dogovor na nivou države, a besplatni vrtići i stanovi višečlanim porodicama ili penzije za majke sa više dece niko ne pominje.
Inicijativa Udruženja višečlanih porodica “Četiri plus” iz Banjaluke da svako dete ima pravo na dečiji dodatak od minimalno 100 KM i da se ukine cenzus na primanja je na “dugom štapu”.
“Kod nas porodica mora biti teška sirotinja da bi ostvarila pravo na dečiji dodatak. Natalitetna politika se svodi na davanja jednokratnih naknada i organizovanje konferencija beba jednom godišnje, gde se političari uslikaju sa decom i odu. Već 20 godina nisu ništa konkretno uradili da podstaknu osnivanje porodice”, ističe Jovan Radovanović, predsednik Udruženja.
Srpska bez strateškog plana
Koliko se vodi računa o porodici pokazuje i to što Srpska nema strateški plan. Strategija za razvoj porodice koja je donesena 2009. godine je istekla.
“Novu strategiju, čiji je nacrt utvrdila Vlada Republike Srpske, i dokument će se u 2016. godini naći u parlamentarnoj proceduri” kažu u Ministarstvu porodice, omladine i sporta Republike Srpske.
Subvencionišu kamate koje kasne
U Ministarstvu porodice su se pohvalili da subvencionišu kamate na stambene kredite mladim bračnima parovima, koje kasne godinu dana, kao i da daju besplatne udžbenike odlikašima iz višečlanih porodica.
“U okviru projekta zbrinjavanja porodica sa petoro i više dece zbrinuto 95 porodica sa preko 500 dece” kažu u Ministarstvu.