Ja vam mogu reći za moje ministarstvo da ćemo predložiti manji budžet
u odnosu na ovaj koji je odobren 2023. godine, kazao je ministar
Amidžić gostujući u Dnevniku BHRT-a.
“Ne vidim razloga za povećanje budžeta kada neke stvari
možemo raditi na efikasniji način, a višak novca ostaviti entitetima,
kantonima, lokalnim zajednicama da rješavaju svoje probleme, odnosno
probleme građana.
Kada govorimo o prihodima od poreza koje prikuplja Uprava za
indirektno oporezivanje, oni u najvećoj mjeri dolaze od građana i zato
je red da se krajnim korisnicima, odnosno njima taj novac i vrati, rekao
je ministar.
“Što se tiče prihoda oni rastu, ali ostaje ozbiljno pitanje
raspodjele putarina. To su ozbiljna sredstva koja se nalaze u UIO i na
tom primjeru možemo pokazati da li smo ozbiljna država i da li možemo
funkcionirati na ovaj način.”
Ministar Amidžić je konkretno govorio o ciframa koje se nalaze u UIO, a prikupljene su od putarina u oba entiteta.
“Ono što građani trebaju da znaju je da smo mi u ovom momentu
prevarili ljude koji žive u Bosni i Hercegovini. Građani Bosne i
Hercegovine su odvojili neka sredstva i za te novce se trebaju izgraditi
kilometri i kilometri puteva. U ovom momentu građani u BiH su uplatili
15 km autoputeva koje ne gradimo, zatim 50 km magistralnih puteva i mi
se ne možemo dogovoriti na koji način to da vratimo. I na ovaj način ne
možemo dalje. Shvatam ja tvrde stavove i RS i FBiH.”
Za BHRT je rekao kako nije sporan kompletan iznos tih sredstava.
“Nije sporan čitav iznos. Trebamo građanima isporučiti ono
što je plaćeno, i onaj sporni mali dio ostaviti za dogovor kasnije.
Postavlja se i pitanje, možda, krivične odgovornosti. Inflacija je
prošle godine bila 14 posto, 20 mili. pojede inflacija svake godine samo
na te puteve. Imate preduzeća (JP Autoceste i Autoputeve RS) koji se
zadužuju pored sredstava koji stoje na računu UIO BiH. Imam li pravo
postavitio pitanja “Jesmo li mi ozbiljni” ili “Da li ćemo prevariti
ljude koji su glasali i koji su nas izabrali”.
Što se tiče Zakona o sudovima BiH, Amidžić je kazao da on predstavlja rezultat političkih dogovora i konsultacija.
“Ali ono o čemu se već govorilo kada je u pitanju Republika
Srpska je jasno definisan stav kada govorimo o samim prioritetima u vezi
a tim političkim pitanjima koja su bitna, kako za RS tako se doživljava
kada je u pitanju Federacija BiH. Samo na takav pristup uz međusobno
uvažavanje se može doći do rješenja između ostaloh i kada je riječ o
tom zakonu o kome smo govorili.”
Govoreći o odluci za izdvajanje tri miliona i šesto hiljada maraka
Ministarstvu obrane BiH, te zašto nije usvojena na Vijeću ministara,
kazao je da se toliko novca ne može isplatiti iz budžetske rezerve jer
je zakon tačno definisao šta budžetska rerezerva podrazumijeva.
“Ja mislim da ni helikopteri,ni zakon o sudovima ne mogu da
budu najbitnija pitanja kada pričamo o Bosni i Hercegovini. Pitanje koje
stavljamo po strani i koje je bitno je budžet. To je jedan posao koji
se nalazi pred nama. I kad su u pitanju helikopteri i kada je u pitanju
Ministarstvo odbarene BiH, postigli smo razumijevanje da taj budžetski
zahtjev koji je iznosio oko milijardu i 800 miliona KM neće biti
prihvaćen i neće se realizovati kao takav , odnosno mora se korigovati.
To je jedna od tema o kojoj moramo da se bavimo pored ovih ostalih.”
Amidžić je istakao da se institucije na nivou Bosne i Hercegovine
ponašaju kao da ne dijele sudbinu lokalnih zajednica, entiteta i
kantona.
“Svi nivoi su pristupili procesu racionalizacije, trude se da
efikasno provode procese, samo institucije na nivou BiH se ponašaju da
su lišeni tog procesa i nisam saglasan sa tim. Za 2024. godine mi moramo
korigovati troškove jer nam nedostaje 37 miliona KM i to mora da
koriguje ne samo ministarstvo nego i manji. Govorili smo o Komisiji za
koncesije gdje je izdvojeno milion KM, a nisu dali nijednu koncesiju,
ili npr. Agencija za podršku policijskim tijelima, od 2008. godine rade i
jedina im je obaveza da provode javne nabavke i do sada su uradili samo
jednu. Njihov budžet je 1,5 do 2 mil KM na nivou BiH.”
Na kraju je podvukao da se budžetski korisnici moraju uklopiti onaj okvir koji postoji i na takav način mogu doći do budžeta.
“Oni koji ne budu htjeli da se uklope u te okvire biće krivi
ili odgovorni za to što državne institucije, odnosno institucije na
nivou Bosne i Hercegovine guraju u privremeno finansiranje.”