Manje je poznato da se početkom dvadesetih godina prošlog veka na našeg slavnog nobelovca Vidojkovića ostrvio izvesni Šupić, o kome istorijski udžbenici kazuju vrlo malo, tek do dve ili tri reči. Tako recimo M. Žunić u svom kapitalnom delu „Gadovi i govna skorije srpske političke scene“ (Beograd, 2056) veli samo: „ Šupić je bio Frankenštajnovo čudovište politike“. „Ljudska, moralna i fizička nakaza, nedostojna dalje istorijske obrate“, isključiv je G. Goldlajtner, u udžbeniku za studente prve godine FPN „Prljavština domaće politike u prošlom veku“ (Niš, 2134.). Sam Vidojković je u svom autobiofraskom kapitalnom delu, „DLZ – Kako smo rušili Vučića“ (Beograd, 2025.) koje je pisao u saradnji s Nenadom Kulačinom, Šupića opisao na sledeći način: „težak kompleksaš, o kome će najvrednija napisana stvar biti njegova umrlica“. Istoriografski podaci prepoznaju i jedan Šupićev citat o samom sebi: „ljudska gnjida“. Doduše, navodi se da je ovo izgovorio izevsni Šapić, 2018, a Šapić nije isto što i Šupić, ili ipak jeste?
Izvesne tragove o njemu pronašli smo u arhivskoj građi DLZ, kultnoj satiričnoj emisiji nobelovca Vidojkovića i docnijeg predsednika dve srpske vlade, gospodina Kulačina. U epizodama snimanim između 2020 i 2024, od kojih su svega dvadeset dve sačuvane na eksternom hard disku, pohranjenom u Muzeju Marka Vidojkovića, oni ga nazivaju čas Šupić, čas Šapić, čas Gangula, čas Gangulina, a gosn Kulačin ga je uoči pravoslavnog Uskrsa, 2022, nazvao Gangulica, po danas istrebljenoj vrsti svinje „mangulica“, a povodom starog srpskog običaja pečenja prasića za praznike.
Smatra se da je ovime gosn Kulačin aludirao da će Šupić biti „ispečen i pojeden“ na sudu, pošto je dva dana posle Uskrsa bilo zakazano prvo ročište autorima DLZ, koje je dotični Šupić tužio za povredu časti i ugleda i to, kasnije ćemo doznati, nekoliko puta. To što su se ove dve ugledne istorijske ličnosti njime uopšte bavile u svom video projektu ukazuje na to da je Šupić tih godina zasigurno obavljao neku javnu funkciju, ali Velika propast interneta iz 2030, te spaljivanje arhivske sudske građe u Četvrtom srpskom ustanku, 2042, znatno otežavaju istraživanje.
Jedino ime na koje neprekidno nailazimo u periodu od 2012. do 2024. je Vučić. Nesumnjivo je reč o Aleksandru Vučiću, zvanom Narodni Ubica, zbog toga što je žrtvovao preko 50.000 građana Srbije smrtonosnom virusu tokom Prve velike pandemije, kako bi lakše švercovao tada nelegalni kokain. Ali, Šupića nema. Šapića pronalazimo u Svetskom sportskom arhivu, petnaestak godina ranije. Bio je to kromanjonac koji je vešto baratao gumenom loptom u rupi punoj vode. Da li su Šupić i Šapić ista osoba?
Docnijom pretragom Vidojkovićevog ličnog eksternog hard diska, u koji smo imali uved zahvaljujući ljubaznosti Muzeja Marka Vidojkoviča u Novoj Gorici, pronašli smo šačicu elektronskih tekstova posvećenih Aleksandru Šapiću i zaključili da je odista reč o istoj osobi – retard koji se igrao s loptom jedini je političar koji je tužio našeg nobelovca, zbog duhovitih opaski na njegov račun. Kako je to moguće, kada su evropski političari, čak i u zaostalim sredinama poput Srbije, u to vreme uveliko bili dužni da trpe javnu kritiku? Možda opis Šapića, ovog puta pod imenom Šupčić: „glup k’o kurac“ (V. Drašković, „Moji izrazito glupi savremenici“, Beograd, 2027.) pojašnjava da dotični mentalno nije dorastao obavljanju javne fukncije, pa je svaku kritiku, čak i kad dolazi od nespornog genija, doživljavao kao dete niže inteligencije.
Na pomenutom hard disku, pronašli smo dragoceno lično pismo koje je Vidojković napisao Gangulini (Šupiću / Šapiću), iz koga se može izvesti zaključak da Šupićevi potezi možda nisu bili isključivo rezultat njegove niske inteligencije, već i ljubavne patnje za našim najvećim majstorom pisane reči 21. veka. Gospodin Vidojković džentlmenski i sa žaljenjem odbio je Šupićevo udvaranje, što je verovatno kod ovog proganjača dodatno raspalilo psihopatske tendencije.
Šupića, pod imenom Šapić, nalazimo u još dva teksta našeg nobelovca: u jednom, on poziva ljude da doniraju novac za lečenje dece (napomena autora: Vučić je sve pare, pa tako i pare iz Fonda za zdravstvo, ili krao ili spiskao, a narod je bio prinuđen na lečenje sopstvenim novcem, alternativnim načinima) putem Šapićevog SMS servisa (Short Message Service, ukinut posle Velike propasti interneta, 2030.), bez obzira na to što ovaj od toga ima očiglednu marketinšku korist. U tekstu pisanom pred beogradske izbore 2022, Vidojković javlja kako mu iz ekipe nekog Vesića stižu informacije da je Šapić zadužen za krađu glasova u korist Narodnog Ubice, na Novom Beogradu (deo Beograda, potonuo u blato i pesak, tokom velike najezde žaba i skakavaca, 2044.), gde je „dugo glavni“.
Zbog autokratskog načina vladanja Narodnog Ubice, „glavni“ može značiti mnogo toga: kum, predsednik opštine, šef mafijaškog klana, nečiji burazer, ko zna šta je Šupić bio, istorija ga ni po čemu ne pamti, osim po tome da je nekoliko puta tužio našeg nobelovca, uz detalj da je jurcao za loptom po vodi. Doduše, u apendiksu pomenutog predizbornog teksta stoji da je Narodni Ubica Šupiću navodno obećao Direkciju za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, te legalizaciju nelegalnih objekata, kojih je tada u Beogradu bilo oko sedam miliona, ukoliko uspešno pokrade izbore, što ukazuje na to da je Šupić bio kriminalac. Spajajući odu pretpostavku sa opisom „glup ko kurac“, onda lako možemo zamisliti zlikovca koji bi zloupotrebljavao korumpirani sudski sistem, te tužakao gospodina Vidojkovića svaki put kad bi ga pomenuo. Kako su se ovi procesi završavali, možemo samo da pretpostavimo. Vrlo je moguće da neki nisu privedeni kraju, zbog Šupićevog tragičnog završetka, o čemu nešto više na kraju ovog odeljka.
Pretpostavke o siledžijskoj i kriminogenoj strukturi gospodina Šupića potvrđuju štampani izveštaji Evropske Unije o proganjanju novinara u Srbiji, do kojih smo došli tokom rada na ovom odeljku. Dosije o Aleksandru Šapiću, navodi ga kao potpredsednika SNS (stranka Narodnog Ubice, zabranjena zakonom, 2024), koji je podizao zakozvane SLAPP tužbe protiv Nenada Kulačina i Marka Vidojkovića. Posebno potresno je da u istom dosijeu stoji da je Aleksandar Šapić 2021. pretio Kulačinu i Vidojkoviću smrću i teškim fizičkim mučenjem, u vidu čupanja srca i drugih vitalnih organa.
Ovo je jedina poznata pretnja nekog iz tadašnjeg državnog vrha na život i telo našeg nobelovca i njegovog kolege, u odnosu na desetine anonimnih pretnji smrću koje su putem društvenih mreža (masovna digitalna anomalija koja je služila isključivo za uvrede, pretenje i slanja fotografija penisa, ukinuta ukazom Svetske vlade, 2029.) dobijali zbog kritike društvenog sistema. Ovakvi navodi, doskora istoriji potpuno nepoznatog Šupića / Šapića razotkrivaju kao nasilnika, zver i potencijalnog ubicu. Prema izveštaju EU, srpsko tužilaštvo nije reagovalo na ove jezive pretnje, što jasno govori u kakvim je uslovima živeo i radio naš slavni nobelovac tih godina.
Pokušali smo da otkrijemo korene Šapićevog ponašanja u kapitalnom autobiograskom intervjuu Nenada Kulačina „Od Šabačkog vodovoda do šefa Vlade“, (Beograd, 2117.), koji je objavljen posthumno, na stotu godišnjicu od emitovanja prve epizode DLZ. U celosti prenosimo odeljak u kome se pominje Šupić:
„Gospodine predsedniče vlade, da li se sećate Aleksandra Šapića?“
„Mislite Šupića?“
„Ako vi tako kažete.“
„Šupića, Gangulicu… Bila su to romantična vremena, Vidojković i ja smo im menjali imena iz krštenica, davali nadimke, Prvorođeni, Čale, Geometar s Uba, Sekira, Šupić…“
„Oprostite, ko je Čale?“
„Neka glupača, nebitno. Vidojković je znao da je Šapić mentalno ograničen, pa ga je zvao u emisiju i snimao razgovor, iz čiste radozbalosti. Voleo je da eksperimentiše, govorio je da mu to pomaže za pisanje. Šupić je svih pola sata razgovora pretio da će mi izvaditi srce, jer sam navodno u jednoj epizodi rekao da su mu krpili čmar u Urgentnom centru. Istina je, po ko zna koji put ću to ponoviti, sledeća: nešto smo se zezali u emisiji na Šapićev račun i ja sam pitao Vidojkovića: ’Jel misliš na ono krpljenje na VMA?’ a on me prekinuo rečima: ’Nemoj to sada, ima vremena za tu priču.’
„Otkud vam uopšte to krpljenje?“
„Dok smo snimali u Šapcu, bio nam je gost bivši ministar, bio je u mnogim vladama, narodski čovek, takoreći, ali ne od onih kojima bi slepo verovao. Sedeli smo pre emisije u kancelariji i čekali da se kamerman otrezni, a gost je odmah krenuo sa tračevima. Ispričao nam je da su bivši grobar i neka pevačica, što su je mrtvu godinama provlačili kroz novine, bili u šemi. Odmah zatim je ispričao da poznaje doktora kod koga Šupić svakodnevno dolazi na krpljenje čmara. Voli da ga jebu u dupe, tim rečima se izrazio. Mare i ja se smejemo, ali, da li je istina ili nije, ko će ga znati. Tada, kad sam u DLZ pomenu krpljenje na VMA, ali ne i krpljenje čega, Šupić toliko prsne, da je na jutarnjem programu TV Pink, uživo pričao o krpljenju čmara i pretio nam čupanjem srca.“
„TV Pink, koju ste vi lično srušili, bagerom?“
„Utovarivačem, molim vas. I nisam je ja srušio, ja sam samo seo u mašinu i krenuo na zgradu. Ostalo je uradio pobunjeni narod. Dakle, neko vam nešto izlaprda, vi to ne shvatate ozbiljno, sve dok Šupić umesto ’krpljenje na VMA’ čuje ’krpljenje čmara na Urgentnom’ i krene da preti ubistvom. Tada se zapitate… Ali, nema ničega lošeg u homoseksualnosti. Evo i ja sam jednom pokušao da gledam gej pornić i nije mi se svidelo. Ali, poštujem svakoga kome se to sviđa i ko to praktikuje. Što se Šapića tiče, način na koji je skončao, tokom intervencije na hemoroidima, ironija je sudbine, rekao bih. A taj političar, koji tračari, da je kojim slučajem živ, rekao bi vam nešto drugo. Uglavnom, najkrivlji za sve je onaj ko Šupića, tako glupavog, gurnu u politiku.“
Saznali smo mnogo toga, ali nismo saznali koju je tačno zvanično funkciju ili funkcije obavljao manijakalni progonitelj Šupić. 21. vek je za Srbiju predstavljao doba smrti i propasti, ali za nobelovca Vidojkovića bilo je to doba inspiracije i stvaranja neprocenjivih literarnih plodova. Sve što mu se dešavalo, naš genije, koji se smeši sa novčanice od 10.000 evra, pretvarao je u nova, sjajna dela. Ovime završavamo poglavlje „Progon genija“. Sledi poglavlje od 1200 stranica „Genije i opijati“.
(Ukoliko ste glupi kao potpredsednik SNS: tekst je fikcija, satiričnog karaktera; napomena Beograđanima – ako ste mislili da ne može gore od Vesića, varate se)