Tek nedavno otvoren, na početku Aleje ambasadora u Sarajevu, ima sve više poseta. Tvorac ideje i osnivač Džemo Šurković ispričao je desetogodišnju priču o nastanku.
Nesređena država
– Pre deset godina ušao sam u ovaj nefunkcionalni prostor. Znao sam šta hoću, samo nisam znao kako, ideje su se usput rađale. Hteo sam meesto koje će pričati našu bogatu istoriju i koje će ostati posle mene. To je dug moje generacije, koja odlazi, a ostavlja nesređenu državu. I prvi je bio stećak – rekao je Šurković.
Klesali su ga četiri meseca. Po uzoru na one kod Stoca, s motivom Bosanca koji nikada ne kleči, nego uspravno stoji i prkosi. Kako kaže Džemica, kako je poznat u raji, da stranac odmah zna kakvi smo. I onda oči stanu. Stablo dinastije Kotromanića! Pravi hrast, sedam metara visok, dok ga odmeriš, vrat se ukoči.
– Koliko sam ga samo tražio! Nudili mi neka lepa stabla, ja odbijao. Hoću staro, čvornato s ružnom korom, drvo. Da bude autentično. Našli ga prijatelji sa Sokoca i poklonili. Dva su ovde hrasta, od 50 delova smo ovo napravili, duže od tri meseca. U zid je uvučen 10 centimetara, zašarafili ga pa ponovo koru lepili – s ponosom priča Šurković.
Sve je prolazno
U stotinak kvadratnih stoji šest lustera, s mnogo lampi. Na svakoj drugačiji motiv. Ručno oslikani, a na njima motivi iz Aleje ambsadora.
Plafon s motivima lišća, pitamo zašto? Zato što je sve prolazno, svaka funkcija, danas si zelen, a sutra već žutiš i padaš, odgovara.
Dok se sedi za stolom, uz laganu muziku, žubori reka. U Muzeju Miljacka teče ispod Latinske ćuprije.
– Zar nam Gavrilo Princip nije obilježio historiju? Jeste, i zato sam doveo reku u Muzej. Da priča priču, ali i da žubori uz jutarnju kafu. Ovu ideju sam najteže proveo u delo, ali evo uspeo sam – kaže Džemo.
Daljnjom turom kroz muzej ide se u autentičnu bosansku sobu, u kojoj baka peče kafu, a deda sedi. Kada se spusti do Sebilja, na njemu devojka u tradicionalnoj pravoslavnoj nošnji dok joj se udvara katolik. U planu je i figura dečaka s jevrejskom kapicom, piše Avaz.
U Muzeju je mnogo slika. Jedna je posebno uočljiva. Prikazuje pravu sliku Sarajeva, multietničnosti.