Milorad Dodik, lider SNSD-a, ponovo se okreće oprobanoj taktici – sedenje na dve stolice. On nastavlja približavanje administraciji Donalda Trampa i njegovom političkom krugu u Sjedinjenim Američkim Državama, a istovremeno se trudi da ponovo oživi dugogodišnje savezništvo sa Rusijom i Vladimirom Putinom, piše Nova.rs
Boravak u Čikagu, gde mu je na Univerzitetu Džadson dodeljena nagrada za liderstvo i zalaganje za demokratiju, Dodik koristi kao platformu za politički zaokret u retorici, ali ne i u suštini spoljne politike. Na Forumu svetskih lidera, pred američkom publikom, pokušao je da predstavi sebe kao političara koji govori „istinu bez ulepšavanja“, ali i kao nekoga ko je spreman na distanciranje od najkontroverznijih delova srpske ratne prošlosti.
„Zločine su činili i neki pripadnici srpskog naroda. Ja ih ne branim… Ja se odričem svakog Srbina koji je učinio zločin“, rekao je Dodik – izjava koja, u kontekstu njegovih ranijih stavova, deluje kao pokušaj ublažavanja imidža pred zapadnom publikom i implicitno distanciranje od politika koje su personifikovali Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
Dodvoravanje Trampovom narativu
Dodik nije krio simpatije prema Donaldu Trampu, koga je predstavio kao ključnu figuru promena koje su, kako tvrdi, omogućile da se „srpski glas“ ponovo čuje u Americi. Njegov govor bio je ispunjen kritikama bivše administracije Džoa Bajdena, koju optužuje da je pokušala da „pokori Republiku Srpsku“ kroz sankcije.
„Kada hoće da vam oduzmu slobodu, prvo napadaju istinu“, rekao je Dodik, jasno se uklapajući u retoriku koja dominira u Trampovom političkom krugu – borba protiv „nametnutih narativa“ i insistiranje na suverenitetu.
Podsetimo, Trampova administracija je Dodiku ukinula sankcije nakon što je dosta uložio u lobiranje. Jedan od njegovih lobista kontroverzni Rod Blagojevič je bio jedan od govornika na dodeli uručenja.
Ipak, njegov dolazak u SAD nije prošao bez kontroverzi. Američki mediji izveštavaju da su dodelu nagrade pratili protesti ispred Univerziteta Džadson u Elginu, gde su demonstranti optužili organizatore da odaju priznanje političaru koji je sankcionisan i osuđen zbog negiranja genocida u Srebrenici.
„Kako možete dovesti nekoga ko se ruga žrtvama genocida?“, poručio je jedan od demonstranata, dok su organizatori branili odluku tvrdnjom da nagrada ne znači podršku svim njegovim stavovima, već podsticanje dijaloga, čak i sa kontroverznim ličnostima.
Lična tragedija u senci politike
Posebnu dimenziju njegovom putovanju daje i lični trenutak – smrt majke, koja je preminula samo nekoliko dana pre njegovog odlaska u SAD.
Iako je ranije najavljivao da neće putovati ukoliko ona ne preživi, Dodik je ipak odlučio da ode.
„Ova nagrada ima i lični značaj, moja majka bi bila ponosna“, rekao je, pokušavajući da emotivni momenat uklopi u politički narativ.
Podsetimo, njegova majka je sahranjena u nedelju.
Paralelni kurs ka Moskvi
Dok u Americi dalje gradi veze sa Trampovim krugovima, Dodik istovremeno najavljuje odlazak u Moskvu, gde će 9. maja prisustvovati Paradi pobede i sastati se sa Vladimirom Putinom.
„Želimo da očuvamo partnerstvo i sa Amerikom, ali i da ne ugrozimo partnerstvo sa Rusijom, koje je iskreno“, poručio je.
Kako je rekao u SAD, “ljudi nisu antiruski raspoloženi kao što su neki u Sarajevu”.
Time jasno stavlja do znanja da njegov pokušaj približavanja Vašingtonu ne znači odricanje od Moskve, već nastavak politike balansiranja između velikih sila.
„Mi imamo dve noge – nekad stojimo na jednoj, nekad na drugoj“, slikovito je objasnio svoju strategiju.
Dodikov nastup u SAD pokazuje određeni zaokret u tonu – spremnost da se govori o srpskim zločinima, pa čak i da se retorički distancira od ratnih lidera, što je do sada retko činio. Međutim, njegova suštinska politika ostaje nepromenjena: balans između Istoka i Zapada, uz pokušaj da iz oba pravca izvuče političku korist.