Iako je ovo tužilaštvo odbilo da dostavi Balkanskoj istraživačkoj
mreži (BIRN) kopiju optužnice, navodeći da je optužnica proglašena
državnom tajnom i da ne može biti dostavljena javnosti, uvidom u presudu
u kojoj su optuženi oslobođeni odgovornosti zbog apsolutne zastare,
navedeno je za šta ih je tužilaštvo teretilo.
Iz tog javno dostupnog dokumenta, u koji je Danas imao uvid
zahvaljujući Fondu za humanitarno pravo (FHP), može se videti zbog čega
je optužnica proglašena državnom tajnom. Naime, u presudi se, između
ostalog, navodi (fotografija u prilogu) da je jedan od optuženih,
Blagoje Govedarica, u to vreme stariji vodnik Vojske Jugoslavije, bio
optužen da je “u periodu od novembra meseca 2000. godine do 25. 7. 2003.
godine, u Beogradu, u vojnom objektu Vojske Jugoslavije i Vojske SCG na
Topčideru, kao i na drugim adresama u Beogradu, krio i pomagao Ratku
Mladiću da ne bude otkriven”.
Osim toga, navodi se da je Govedarica bio optužen da je “od komande
stana Prve armije Vojske Jugoslavije nabavljao namirnice i druge
predmete” i potom ih umesto vojnicima doturao Mladiću i njegovom
obezbeđenju. U presudi, takođe, stoji da je ista osoba, po optužnici,
“po pismenom ovlašćenju Ratka Mladića vršio podizanje svih njegovih
primanja preko Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika” i
predavao ih Mladićevoj ženi.
Optužnica protiv 11 Mladićevih jataka podignuta je 2006, a
prvostepena presuda izrečena je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu
krajem 2010. kada je samo jedan optuženi oglašen krivim i to zbog
nedozvoljenog držanja oružja, devetoro ih je oslobođeno, a prvooptuženi
pukovnik VRS Jovo Đogo u međuvremenu je preminuo. Presudu je Apelacioni
sud u Beogradu u maju 2011. vratio na ponovno suđenje, a Prvi osnovni
sud je 17. maja prošle godine zbog apsolutne zastarelosti oslobodio svih
10 optuženih jataka. Konačno, Apelacioni sud je u avgustu ove godine
doneo presudu kojom je zbog nedostatka dokaza oslobodio devetoro
optuženih, a na kaznu od šest meseci zatvora uslovno sa rokom provere od
godinu dana osuđen je samo Marko Lugonja koji je jedini priznao delo za
koje se teretio. Podsetimo, Ratko Mladić uhapšen je 2011. u Srbiji
nakon 15 godina skrivanja.
Nemanja Stjepanović, istraživač FHP-a, ističe za Danas da optužnice
ne bi tek tako i bez razumnog i opravdanog razloga smele biti
proglašavane državnom tajnom, budući da je javnost rada tužioca i
transparentnost sudskih postupaka garantovana zakonom.
– Na suđenju Mladićevim jatacima javnost nije bila isključena, što
znači da je optužnica bila javno dostupna. U međuvremenu je neko shvatio
da bi njen sadržaj mogao naštetiti ugledu Srbije, pa je proglašena
državnom tajnom, što znači da će od očiju javnosti biti sklonjena na
celih 30 godina. Na taj način država šalje poruku da su njeni organi
umešani u Mladićevo skrivanje, jer šta bi drugo moglo da nanese štetu
državi ako ne informacije o krivičnim delima počinjenim od strane
pojedinaca unutar državnih struktura i u objektima Republike Srbije,
ukazuje Stjepanović.
FHP je 20. maja 2016. po Zakonu o slobodnom pristupu
informacijama od javnog značaja uputio zahtev Prvom osnovnom sudu za
dostavljanje presude donete tri dana ranije u ponovljenom postupku.
Zahtevu je “udovoljeno u potpunosti” i 28. juna 2016. godine Prvi
osnovni sud dostavio je FHP-u presudu o Mladićevim jatacima.
– U presudi koju nam je Prvi osnovni sud dostavio vidi se da se bar
jedan od optuženih teretio za skrivanje Mladića u vojnom objektu na
Topčideru. Ugledu Republike Srbije može naškoditi upravo skrivanje tih
informacija i obrnuto – međunarodni ugled Srbije će biti veći ukoliko se
razotkrije u kojim vojnim objektima se Mladić skrivao, koje državne
strukture su mu u tome pomogle i ko su pojedinci u političkim i vojnim
strukturama koji su za to odgovorni. Pored svega, Zakon o tajnosti
podataka u članu 3 jasno propisuje da se “tajnim podatkom ne smatra onaj
koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela”. U ovom
slučaju odluka o proglašenju optužnice državnom tajnom upravo stvara
sumnju da je prikrivanje krivičnog dela razlog zatajivanja optužnice,
naglašava Stjepanović.
Kako podseća, sličnu nerazumnu odluku 2014. godine doneo je i
tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić kada je, nakon zahteva FHP-a
za dostavljanje vojnih dokumenata, celokupnu arhivu 125. i 37. brigade
VJ na Kosovu bez obrazloženja proglasio državnom tajnom.
– U oba slučaja, razumno je posumnjati da se radi o odlukama sa
svrhom da se prikriju krivična dela, a sumnju dodatno pojačava činjenica
da nije ispoštovan zakonski uslov da se obrazloži zašto bi
obelodanjivanje traženih podataka prouzrokovalo neotklonjivu teški štetu
interesima Republike Srbije, zaključuje Nemanja Stjepanović.
Ko je bio na čelnim pozicijama?
U periodu od novembra 2000. do kraja jula 2003. na čelu Generalštaba
Vojske Jugoslavije bio je general Nebojša Pavković. Tačnije, na to mesto
je postavljen u februaru 2000, a smenjen je 25. juna 2002. Nasledio ga
je general Branko Krga, kao zastupnik načelnika Generašltaba VJ i na toj
poziciji ostao do decembra 2004. Ministar odbrane SRJ bio je Slobodan
Krapović od 4. novembra 2000. do 29. januara 2002. da bi ga zamenio
Velimir Radojević. Obojica su bili članovi Socijalističke narodne
partije Crne Gore. Od marta 2003. na čelo Ministarstva odbrane SCG
dolazi Boris Tadić. Za sve to vreme predsednik države bio je Vojislav
Koštunica, nekadašnji lider DSS, od oktobra 2000. do marta 2003. Kao
predsednik Vlade SRJ od novembra 2000. do kraja jula 2001. bio je Zoran
Žižić iz Socijalističke narodne partije Crne Gore, a na tom mestu ga je
smenio Dragiša Pešić, iz iste stranke, i bio do 7. marta 2003. Sa
redefinisanjem odnosa u SRJ i formiranjem SCG, na čelo SCG dolazi
Svetozar Marović, koji je ujedno bio i predsednik Saveta ministara. Na
toj funkciji bio je do juna 2006. kada je Crna Gora proglasila
nezavisnost.
Presuda Mladiću 22. novembra
Ratku Mladiću, koga Haški tribunal tereti za genocid i najteže ratne
zločine, presuda će biti izrečena 22. novembra. Po optužnici, Mladić se
tereti za genocid u Srebrenici i još šest opština u BiH, progon
nesrpskog stanovništva širom BiH, terorisanje građana Sarajeva i
zarobljavanje pripadnika UNPROFOR-a. Tužioci su zatražili da Mladić bude
osuđen na doživotnu kaznu zatvora, dok je njegova obrana tražila
oslobađajuću presudu.