Pola Banjaluke zna osamdesetčetvorogodišnju baku Vidu
Kovačević, koja je zbog ratnih dešavanja s porodicom bila primorana da izbjegne
iz Tomine kod Sanskog Mosta. Znak raspoznavanja su, naravno, priglavci koje ova
krepka i nenametljiva starica već 21 godinu plete i prodaje na ulicama grada.
Kaže da ima penziju, ali da voli da radi, jer joj je dosadno
sjediti. Nekada, u “Titino doba”, bila je domaćica i držala veliko blago
(stoku), ovce, tuke, guske, kokoši…
Nudeći ove priglavke po kafićima, brzo mi prođe dan. Ima
ljudi koji kupuju. Proda se. Penzija je mala i ako šta zaradim od ovoga, ja to
dam unučadima. Uz ostale obaveze, uspijevam da ispletem jedan par priglavaka
dnevno – otkriva baka Vida za srpskakafe.
Ona nema preciznu evidenciju koliko priglavaka je isplela i
prodala u Banjaluci, ali se priča po gradu da su u pitanju na hiljade pari.
Zdravlje mi je za sada dobro. Odlično vidim i to mi je važno
da bi i dalje mogla da pletem. A i hodam bez problema. Ne boli me još ništa.
Dnevno pređem dosta kilometara – kaže baka.
Kovačevićeva navodi da kao podstanar živi sa sinom i
unučadima, te da joj je suprug preminuo kada su izbjegli.
Jedan sin mi je umro godinu dana prije nego što će se
zaratiti. Imao je 32 godine… Ipak, živi se. Veseli me četvoro unučadi, a i to
što sam postala prabaka, imam dvoje praunučadi -poručuje Kovačevićeva, koja par
priglavaka prodaje za 10 KM.
Nada se da će Banjalučani i turisti nastaviti da kupuju
njene rukotvorine od vune. Pogotovo što ide zima, a vele da „priglavak glavu čuva”.