Urednik magazina Buka, Aleksandar Trifunović, gostovao je u najnovijem izdanju emisije “24 minuta sa Zoranom Kesićem”, gdje je govorio o kriminalizaciji klevete u Republici Srpskoj, te nedavnim napadim na banjalučke novinare.
“Samo nas istina može zaštititi. Ako ne budemo mogli da je pišemo, ne treba da se bavimo ovom profesijom. Nikakvo prilagođavanje nikome, a pogotovo osobi koja ovako vrijeđa novinare kao što to radi Milorad Dodik, ne dolazi u obzir”, kazao je Trifunović.
Volite li da kritikujete vlast? Volite? E pa, ako ste u Republici Srpskoj, uskoro neće da može! Vlada Republike Srpske priprema novi zakon kojim se uvode krivična dela protiv časti i ugleda odnosno krivično delo uvrede i klevete, za šta su predviđene i rigorozne kazne. Mnogi novinari digli su glas protiv ovakvog zakona, a jedan od njih je i urednik Buke Aleksandar Trifunović.
Zašto su baš tebi i Nikoli Morači izgrebana kola, da li je u pitanju slučajnost, možda neka davna razočarana ljubav, neki ludi komšija kome ste se parkirali na mesto ili ipak nikakve slučajnosti ovde nema?
Jedina slučajnost je što smo nas dvojica komšije, nismo Kazanove neke, ni jedan ni drugi, pretjerane, da je to neka neuzvraćena ljubav. Radi se o tome da smo komšije, relativno blizu smo imali parkirana auta, tako da je neko bio dovoljno praktičan da jedno veče iskoristi da dva novinara obilježi svojim umjetničkim radom, šaranjem po našim haubama, krovovima, vratima… To je izgledalo prilično loše i stvorena je jedna atmosfera u društvu, Milorad Dodik ju je stvorio, u kojoj je sasvim moguće i dozvoljeno da uradiš novinaru šta god hoćeš, prvo njegovoj imovini, a onda i njemu lično. Znači sve je dozvoljeno. Ne znam da li si pratio, ali Milorad Dodik je rekao na konferenciji za štampu, par sati nakon što nam se to desilo, da on ima indicije da smo to sami sebi uradili, treba li išta više da kažem?
Da li je i ovo što sad govoriš insinuacija da je napad izazvan Dodikovim targetiranjem novinara, kako ih je on nazvao “spodoba”, takođe kleveta koja bi mogla da ti se obije o glavu ili o haubu?
Pa, vidi, imam veliku glavu, moja glava je mislim tvrđa od moje haube, to sam se uvjerio više puta, ne pitaj me kako, ali nije svejedno. Možemo se šaliti sa ovim, ali situacija je ozbiljna. Ja joj ozbiljno pristupam, prije svega u pogledu neke budućnosti mene i moje porodice i daljeg života u Banjaluci. Prilično sam iskren. Ako ja moram biti obazriv u svakom trenutku, kako vozim, kuda izlazim, kuda se šetam, a da me neko neće mlatnuti po glavi, onda čemu ta vrsta života? Ponavljam se, ovo je sve očekivano, ja ovo što nam se dešava pišem decenijama i stvari se ne mijenjaju. Međunarodna zajednica, koja promoviše neprestano neku evropsku ideju, zabila se u mišje rupe i ne progovaraju. Novinari u Republici Srpskoj u ovom trenutku su prepušteni sami sebi ili, da budem direktniji, prepušteni su Dodiku. Ne zna se šta je gore.
Da li će slobodni novinari u RS sada ipak malo porazmisliti pre nego što nastave da pišu istinu, ili kako bi Dodik rekao “da kleveću”? Hoće li Buka sada da se utiša ili zašto ne?
Sloboda ti je navika, dobra navika, i kad se jednom navikneš na slobodu, teško ti je setovati se na išta manje od slobode. Sloboda je jedan nivo poštovanja novinarske profesije. Ako se baviš istinom, ne treba da te brine kako ta istina utiče na nekog drugog. To nije moj problem. Buka piše istinu, nastaviće da piše istinu. Nije naš problem što je pisati istinu u ovom društvu hrabrost. Problem je jednog društva u kojem pisanje istine treba da bude hrabrost. Moje neko lično mišljenje je da samo nas istina može zaštititi. Ako ne budemo mogli da je pišemo, ne treba da se bavimo ovom profesijom. Nikakvo prilagođavanje nikom, a pogotovo osobi koja ovako vrijeđa novinare kao što to radi Milorad Dodik, ne dolazi u obzir, ni što se tiče mene lično, ni što se tiče Buke.
Hvala lepo, podrška iz Beograda za kolege iz Banjaluke, da Buka bude još bučnija!