Sergio Batista izbornik argentinske nogometne reprezentacije, najavio je da će u dvoboju 1. kola A skupine Copa Americe protiv Bolivije u vrhu napada uz Lionela Messija zaigrati Carlos Tevez.
Argentina je domaćin južnoameričkog prvenstva koje se održava od 1. do 24. srpnja, a počinje dvobojem između Argentine i Bolivije u La Plati, koji je na rasporedu u noći s petka na subotu po srednjeeuropskom vremenu.
Argentinci će, predvođeni najboljim nogometašem svijeta Lionelom Messijem, pokušati osvojiti ovo natjecanje prvi puta od 1993. godine.
Iako se prije manje od mjesec dana činilo kako za Teveza uopće neće biti mjesta u argentinskoj vrsti, kapetan Manchester Cityja je očito s izbornikom raščistio sve nesporazume, te je impresionirao na treninzima i izborio mjesto u prvoj momčadi. Na klupu je istisnuo Angela di Mariju…
"Carlos će igrati jer se u igri više može povezati s Messijem", objasnio je Batista.
Odbacio je sugestiju kako je Teveza uvrstio samo zbog pritiska javnosti.
"To me uopće ne zanima. Ako kažem da će Tevez igrati, onda sam tu odluku donio isključivo zbog dobrobiti momčadi. Carlos je zaslužio svoje mjesto u sastavu."
Batista je istaknuo kako je pripremio i alternativnu taktiku, ukoliko bolivijski igrači ''zaguše'' Messija.
"Imamo i plan B u tom slučaju. Netko drugi će preuzeti kontrolu nad loptom. Lionel mora uživati u onome što radi. Veliki je igrač, najveći na svijetu i mi to moramo iskoristiti kao našu prednost. Izgradili smo momčad na njemu i nadajmo se da će ovo biti njegova Copa America", zaključio je Batista.
Sastav Argentine protiv Bolivije (4-3-3):
Sergio Romero; Javier Zanetti, Nicolas Burdisso, Gabriel Milito, Marcos Rojo; Ever Banega, Javier Mascherano, Esteban Cambiasso; Ezequiel Lavezzi, Lionel Messi, Carlos Tevez.
Hrvatska će se, kada uđe u Evropsku uniju, ustrajno zalagati za njezino dalje proširenje i neće koristiti otvorena bilateralna pitanja za uvjetovanje napretka pojedinih država u približavanju evropskim integracijama, kazao je u četvrtak hrvatski predsjednik Ivo Josipović na samitu šefova država ili vlada zemalja članica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP), koji se održava u Svetom Stefanu u Crnoj Gori.
Poljska, koja danas od Mađarske preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskoj uniji, kao prioritete svog prvog mandata na čelu Unije postavila je "evropske integracije kao izvor razvoja i stvaranje bezbedne i otvorene Evrope", uz snažnu podršku proširenju na Zapadni Balkan.
Prvo predsedavanje Poljske, koja se EU priključila 2004. biće koncentrisano na poljoprivrednu politiku, energetsku bezbednost, novi evropski budžet za period 2014-2020. jačanje politike za evropsko susedstvo, pre svega na istoku i jugu, ali će pokrenuti i debatu o "vrednostima zasnovanim na učenjima pape Jovana Pavla Drugog".
Po svim ovim pitanjima unutar EU postoje duboke podele i Poljska ne očekuje da će zahvaljujući njenom predsedavanju one biti premošćene, ali sigurno je da je ova država dobro pozicionirana da doprinese njihovom rešavanju.
Prema Lisabonskom sporazumu rotirajuće predsedavanje je u najvećoj meri ceremonijalna funkcija i država koja predsedava uglavnom je zadužena za stvaranje okvira za evropsku agendu i predsedavanje sastancima Saveta ministara EU.
Sa druge strane, treba imati u vidu da je bivši poljski premijer Jerži Buzek predsednik Evropskog parlamenta i da je veoma važan sektor finansijskog planiranja i budžeta poveren Janušu Levandovskom, članu Evropske komisije iz Poljske.
Poljska predsedavanje EU preuzima u trenutku kada jačaju zabrinutosti da bi sve izraženiji populizam i nacionalizam u nekim od država članica doveo u opasnost proces evropskih integracija, pre svega dovođenjem u pitanje dve stvari koje mnogi smatraju najvećim evropskim dostignućima - Šengenskog sporazuma i zajedničke valute.
Za razliku od ovih trendova, poljska vlada i građani su izrazito evrofilski nastrojeni i nadaju se da će tokom njihovog predsedavanja uspeti da stvore novi talas optimizma u evropskim poslovima.
U skladu sa tim, Poljska je vatreni pristalica "otvaranja Evrope" i nastavka proširenja, pa se Varšava nada da će tokom njenog predsedavanja biti okončan rad na pristupanju Hrvatske EU, što bi bila polazna tačka za brže evropske integracije ostalih država Zapadnog Balkana.
Statistički podaci potvrđuju raspoloženost Poljske za nastavkom i ubrzanjem procesa proširenja - 74 odsto Poljaka podržava proširenje EU na Zapadni Balkan, dok nivo podrške za ovo u čitavoj EU iznosi 47 procenata.
Kada je reč o bezbednosti, Varšava smatra da sadašnji sukob u Libiji jasno ukazuje na neophodnost stvaranja koordinirane evropske odbrambene strategije i u tom smislu želi da inicira debatu o uspostavljanju Odbrambenih snaga za brzo delovanje koje bi bile zasnovane na takozvanoj "Vajmarskoj borbenoj grupi" koju Poljska, Francuska i Nemačka žele da do 2013. postave kao model budućih evropskih snaga.
U okviru priprema za preuzimanje šestomesečnog predsedavanja, Poljska je već u Briselu otvorila novi štab u kojem je zaposleno više od stotinu novih zvaničnika.
Na stotine hiljada zaposlenih u državnoj službi počelo je juče štrajk kako bi sprečili penzionu reformu koja predviđa povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 66 godina do 2020, u odnosu na sadašnjih 60 godina.
Sindikati se protive i povećanju penzionog doprinosa za 3,2 odsto. Više od 40 odsto državnih škola u Engleskoj i Velsu zatvoreno je i delimično zatvoreno jer su nastavnici iz tri sindikata protiv zakonskog predloga o penzijama. U štrajku su i sindikati javnih službi i trgovina, a podržavaju ih i policija i pogranične službe. Vlada smatra štrajk preuranjenim jer su pregovori u toku.
Specijalni savjetnik glavnog haškog tužioca Sergea Bramertza Frederik Swinen izjavio je u četvrtak da je ključ za hapšenje posljednjeg haškog bjegunca Gorana Hadžića u Beogradu, ali da Tribunal ne može da isključi i druge opcije.
Italijanski premijer Silvio Berluskoni objavio je danas, na konferenciji za novinare, da je vlada na sastanku usvojila plan štednje čiji je cilj smanjenje budžetskog deficita na 0,2 odsto BDP do 2014. godine.
"Izbalansirani budžet mora biti zajednički cilj. Cilj plana nije očuvanje vlade, koja je legitimno izabrana i ostaće do kraja mandata", rekao je Berluskoni, apelujući na opozicione stranke da podrže plan u parlamentu.
Ministar privrede Đulio Tremonti kazao je da to nije samo ekonomski cilj, već i građanski i moralni, preneo je AFP.
"Zemlja u deficitu ima deficit poštenja", dodao je on.
Berluskoni i njegova stranka Narod slobode doživeli su poraz na lokalnim izborima prošlog meseca i na nekoliko referenduma, pa neki komentatori predviđaju skori kraj političke karijere 74-godišnjeg Berluskonija, navela je francuska agencija.
Kriminalistička policija iz Doboja podnijela je izvještaj Okružnom tužilaštvu u ovom gradu protiv Nikole Ješanovića, Dragiše Lukića i Maje Jelić koji su osumnjičeni da su zloupotrebili službeni položaj i pribavili imovinsku korist veću od 1,4 miliona maraka, kao i protiv Mustafe Mustajbegovića, koji se tereti za nesavjestan rad u službi.