Parlamentarni izbori u Srbiji počeli su jutros u sedam časova, a već tokom prvog sata glasanja ispred pojedinih biračkih mjesta formirani su veliki redovi. Prizori iz Beograda i Novog Sada nagovještavaju veliko interesovanje građana za izbore koji se održavaju u atmosferi dubokih političkih podjela. Ključno pitanje je kome bi velika izlaznost mogla više odgovarati – vlasti ili studentskoj listi?
Građani Srbije danas, 25. oktobra, biraju novi saziv Narodne skupštine. Pravo glasa ima oko 6,45 miliona birača, koji se opredjeljuju između 18 izbornih lista. Birališta su otvorena do 20 časova.
Iako veliki jutarnji redovi ukazuju na pojačano interesovanje, još nema dovoljno zvaničnih podataka da bi se mogla procijeniti ukupna izlaznost.
Izborna trka u velikoj mjeri se pretvorila u odmjeravanje snaga između vladajuće Srpske napredne stranke, okupljene oko liste „Ujedinjena Srbija“, i liste „Studenti pobeđuju“, proistekle iz višemjesečnih protesta nakon tragedije u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 ljudi.
Kome odgovara velika izlaznost?
Kako piše Radio Slobodna Evropa (RSE) u analizi objavljenoj 22. oktobra, i vlast i studentska lista uoči izbora pozivale su građane da u što većem broju izađu na birališta.
Studentska lista posebno je insistirala na ranom izlasku na glasanje, uz obrazloženje da veliki redovi u jutarnjim časovima mogu dodatno motivisati neodlučne birače.
S druge strane, Aleksandar Vučić je 19. oktobra izjavio da velika izlaznost odgovara Srpskoj naprednoj stranci.
„Ja želim da izađete u što većem broju. Sve preko 63 odsto što izađe, mi dobijamo značajno veći broj ljudi koji glasaju za nas, nego za njih“, rekao je Vučić.
Međutim, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Vučićević smatra da je takva računica matematički nelogična.
Prema njegovoj procjeni, SNS se prvenstveno oslanja na relativno stabilno biračko jezgro, zbog čega veća izlaznost može smanjiti njegov relativni udio u ukupnom broju glasova.
„Ako oni mogu da računaju na, na primer 1,6 ili 1,7 miliona birača, onda je logično da što manja izlaznost njima više odgovara“, objašnjava Vučićević za RSE.
On smatra da bi veća izlaznost više odgovarala listi „Studenti pobeđuju“, posebno ukoliko na birališta izađu građani koji ranije nisu redovno glasali.
Mladi bi mogli biti odlučujući faktor
Posebna pažnja usmjerena je na mlade birače, koji su prethodnih godina spadali među najmanje aktivne na izborima.
Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), čak 89 odsto ispitanih mladih od 15 do 30 godina izjavilo je da namjerava izaći na izbore.
Vučićević očekuje znatno veću izlaznost mladih nego u prethodnim izbornim ciklusima.
„Mi sad očekujemo ogromnu izlaznost mladih. Promena u toj starosnoj kohorti će najviše uticati na povećanje izlaznosti“, rekao je on za RSE.
Koliko ljudi zaista može izaći na izbore?
Jedan od problema pri procjeni izlaznosti jeste birački spisak, za koji stručnjaci upozoravaju da nije dovoljno ažuriran.
Iako je formalno upisano oko 6,45 miliona birača, Vučićević procjenjuje da u Srbiji stvarno živi oko 5,1 milion građana s pravom glasa.
Zbog toga zvanični procenat izlaznosti ne mora u potpunosti odražavati stvarnu mobilizaciju birača koji žive u zemlji.
On procjenjuje da bi ukupan broj građana koji će danas glasati mogao dostići najviše 4,3 miliona, što bi predstavljalo zvaničnu izlaznost od približno 65 do 67 odsto.
Na prethodnim parlamentarnim izborima 2023. godine izlaznost je iznosila oko 58 odsto.
Velika izlaznost nije garancija regularnih izbora
Radio Slobodna Evropa podsjeća i na dugogodišnje probleme s biračkim spiskom i navode o izbornim nepravilnostima.
Prema ranijem istraživanju ovog medija, više od pola miliona birača upisano je s adresama bez preciznog naziva ulice i kućnog broja.
Dušan Vučićević upozorava da velika izlaznost sama po sebi ne može spriječiti eventualne izborne nepravilnosti. Mnogo važnijom smatra kontrolu izbornog procesa i prisustvo predstavnika izbornih lista u biračkim odborima.
Prema najavama predstavnika studentske liste, današnje izbore trebalo bi da prati oko 60.000 njihovih kontrolora u Srbiji i inostranstvu.
Jutarnji redovi tako otvaraju pitanje koliko će birača tokom dana zaista izaći na glasanje i kakva će biti struktura tih birača. Sama visoka izlaznost ne garantuje prednost nijednoj listi – presudno je ko izlazi i kako glasa.