Liderka francuske krajnje desnice Marin Le Pen dovela je u pitanje nastavak francuskog učešća u evropskom finansiranju Ukrajine ukoliko nakon predsjedničkih izbora 2027. godine preuzme vlast.
U razgovoru za Financial Times poručila je da bi Francuska morala smanjiti finansijsku podršku Kijevu, uz zadržavanje određenih oblika operativne pomoći i obuke ukrajinskih vojnika.
Njena poruka je jasna – Pariz više ne bi trebalo da prihvata nove velike finansijske obaveze prema Ukrajini.
Le Pen: Ne možemo više da podnesemo
Le Pen je već najavila prekid bilateralne finansijske pomoći Kijevu, a sada je otišla korak dalje i dovela u pitanje i evropske mehanizme kroz koje se Ukrajina finansira zajedničkim novcem država članica.
„Pošteno prema gospodinu Zelenskom bilo bi da mu kažemo, zapravo da ga upozorimo: slušajte, ne možemo više, ne možemo da podnesemo više“, rekla je Le Pen za Financial Times.
Kao posebno problematičan primjer navela je evropski paket zajmova Ukrajini vrijedan 90 milijardi evra.
Prema njenoj računici, francuski dio tog iznosa iznosio bi oko 18 milijardi evra.
„Već smo odobrili 90 milijardi evra, a to je 18 milijardi za Francusku. Osamnaest milijardi evra je zaista mnogo“, rekla je.
Za Le Pen, pitanje pomoći Ukrajini tako nije samo pitanje spoljne politike, već i troškova koje francuski građani moraju da snose.
Prijetnja i evropskom budžetu
Još ozbiljnija je njena poruka o budućem budžetu Evropske unije.
Nacrt novog sedmogodišnjeg budžeta predviđa poseban instrument za podršku Ukrajini vrijedan do 100 milijardi evra.
Le Pen je, prema pisanju Financial Timesa, nagovijestila mogućnost da bi mogla blokirati dogovor o širem budžetu EU ukoliko se od Francuske bude tražilo da učestvuje u dodatnom finansiranju Ukrajine.
Čak je zaprijetila uskraćivanjem dijela francuskog doprinosa evropskom budžetu.
To bi značilo da bi eventualna pobjeda Le Pen mogla imati posljedice koje daleko prevazilaze pitanje francuske pomoći Kijevu.
U pitanju bi bio sukob između Pariza i institucija EU oko toga ko odlučuje o evropskom novcu i koliko daleko Evropa treba da ide u podršci Ukrajini.
Osuđuje Rusiju, ali ne želi Ukrajinu u EU
Le Pen istovremeno pokušava napraviti razliku između podrške Ukrajini i dugoročne evropske politike.
Tvrdi da je nakon početka ruske invazije 2022. godine podržavala francusku vojnu i finansijsku pomoć Kijevu i ponavlja da osuđuje rusku agresiju.
Međutim, i dalje se protivi članstvu Ukrajine u Evropskoj uniji.
Takvo članstvo opisuje kao svojevrsni „harakiri“ za Francusku, pozivajući se na pitanje nacionalnog suvereniteta i potencijalne ekonomske troškove.
Na pitanje predstavlja li Rusija glavnu bezbjednosnu prijetnju Evropi, Le Pen je odgovorila:
„Znate, ne mogu da čitam misli gospodina Putina i ne znam njegove planove.“
Dok Le Pen prijeti rezovima, Pariz produbljuje vojnu saradnju sa Kijevom
Njene izjave dolaze u trenutku kada aktuelna francuska vlast nastoji dodatno ojačati vojnu saradnju sa Ukrajinom.
Prema navodima iz izvještaja, Francuska je početkom mjeseca počela pripreme za obuku ukrajinskih pilota na borbenim avionima Rafale.
Početni plan obuhvata grupu od 16 aviona, dok dugoročnije ambicije idu i do 100 letjelica.
Time se otvara zanimljiv politički kontrast: dok aktuelna vlast u Parizu povećava vojnu saradnju sa Kijevom, Le Pen najavljuje da bi, ukoliko osvoji predsjednički mandat, presjekla dio finansijske podrške i pokušala ograničiti francusko učešće u evropskom finansiranju Ukrajine.
Sve oči uprte u izbore 2027.
Le Pen prema dostupnim istraživanjima javnog mnjenja ima snažnu poziciju pred predsjedničke izbore 2027. godine.
Ukoliko bi zaista došla na vlast, njena politika prema Ukrajini mogla bi predstavljati veliki zaokret ne samo za Francusku već i za Evropsku uniju.
Francuska je jedna od ključnih članica EU, jedna od najvećih evropskih vojnih sila i nuklearna sila, pa bi eventualno povlačenje Pariza iz novih finansijskih aranžmana za Ukrajinu moglo značajno otežati postizanje evropskog konsenzusa.