Američka kompanija Argent LNG i Vlada Albanije napravili su prvi korak ka izgradnji velikog LNG terminala u Vlori, koji bi, ukoliko projekat bude realizovan, mogao postati nova važna tačka za snabdijevanje gasom Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i drugih zemalja jugoistočne Evrope.
Argent LNG i albanska vlada potpisali su neobavezujući memorandum o razumijevanju kojim je predviđeno zajedničko razmatranje razvoja kopnenog terminala za skladištenje i regasifikaciju ukapljenog prirodnog gasa.
Planirani kapacitet iznosio bi do pet miliona tona LNG-a godišnje, što je znatno više od potreba albanskog tržišta. Kompanija navodi da je cilj projekta stvaranje nove regionalne ulazne tačke za gas i snabdijevanje tržišta Zapadnog Balkana i jugoistočne Evrope.
Za sada, međutim, nema konačne odluke o gradnji. Nisu objavljeni ni vrijednost investicije ni precizan rok početka radova, prenosi Bizinsinfo
Nova LNG kapija na jugu Evrope
Ako projekat bude realizovan, LNG bi u Albaniju stizao tankerima iz različitih dijelova svijeta, uključujući Sjedinjene Američke Države.
Time bi region dobio još jednu potencijalno važnu tačku za uvoz gasa, pored LNG terminala na hrvatskom ostrvu Krk.
Terminal na Krku već predstavlja jednu od ključnih tačaka za dopremu gasa u srednju i jugoistočnu Evropu, a nakon povećanja kapaciteta može regasifikovati do 6,1 milijardu kubnih metara gasa godišnje.
Albanski projekat mogao bi zato imati širi značaj: gas bi u region mogao ulaziti i sa njegove južne strane, a ne samo preko hrvatskog sistema.
Ključ je u gasovodima
Međutim, sam terminal nije dovoljan da bi gas stigao do BiH i drugih tržišta.
Ključni dio priče predstavlja regionalna gasna infrastruktura.
Argent LNG navodi mogućnost povezivanja terminala sa Transjadranskim gasovodom (TAP), planiranim Jonsko-jadranskim gasovodom (IAP) i gasovodom Fier–Vlora.
Posebno važan je IAP, projekat koji bi trebalo da poveže Albaniju sa Hrvatskom preko Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Ukoliko bi IAP bio izgrađen, gas koji bi stizao tankerima u Vlora mogao bi, nakon regasifikacije, biti transportovan prema sjeveru – uključujući i BiH.
To bi otvorilo potpuno novi energetski pravac za zemlje Zapadnog Balkana.
Šta to znači za Bosnu i Hercegovinu?
BiH trenutno radi na Južnoj gasnoj interkonekciji, kojom bi se povezala sa hrvatskim gasnim sistemom i dobila pristup različitim izvorima gasa, uključujući LNG koji stiže preko Krka.
Planirana interkonekcija trebalo bi da poveže hrvatski sistem sa BiH kod Posušja, nakon čega bi se gasovodna mreža razvijala prema Hercegovini i dalje prema srednjoj Bosni i drugim dijelovima zemlje.
Za BiH je to od posebnog značaja jer se zemlja trenutno oslanja na praktično jedan glavni pravac snabdijevanja prirodnim gasom.
Povezivanje sa Hrvatskom značilo bi alternativni pravac i pristup globalnom LNG tržištu.
Ali albanski terminal potencijalno otvara još jednu mogućnost – da BiH u budućnosti gas dobija i sa juga, preko Albanije, Crne Gore i IAP-a.
Tako bi se, barem teoretski, stvorila mogućnost pristupa gasu iz dva različita LNG pravca: preko Hrvatske i Krka sa sjeverozapada i preko Albanije sa juga.
IAP bi mogao dobiti novu vrijednost
Jonsko-jadranski gasovod godinama se najavljuje kao jedan od ključnih energetskih projekata za Zapadni Balkan.
Njegova trasa trebalo bi da poveže albanski Fier sa Hrvatskom, preko Crne Gore i BiH.
Projekat je prvobitno zamišljen kao mogućnost povezivanja regionalnih tržišta sa TAP-om, kojim gas iz Azerbejdžana preko Grčke i Albanije stiže do Italije.
Eventualna izgradnja LNG terminala u Vlori mogla bi dodatno povećati stratešku vrijednost ove infrastrukture.
Drugim riječima, gasovod koji se godinama planira mogao bi u budućnosti služiti za transport gasa iz više izvora, a ne samo za povezivanje postojećih sistema.
Amerikanci ulaze dublje u energetsku priču
Iza projekta stoji američka kompanija Argent LNG, koja istovremeno razvija veliki LNG izvozni terminal Port Fourchon u Luizijani, projektovanog kapaciteta 25 miliona tona godišnje.
Prve isporuke iz tog projekta ciljane su za 2030. godinu.
U finansiranju albanskog projekta potencijalno bi mogle učestvovati i američke institucije, uključujući U.S. Trade and Development Agency, Development Finance Corporation i Export-Import Bank.
To bi projektu moglo dati i širi geopolitički značaj, posebno u trenutku kada evropske zemlje nastoje da diverzifikuju izvore snabdijevanja energentima.
Projekat je tek na početku
Ipak, važno je naglasiti da za sada nema izgrađenog terminala niti konačne odluke o njegovoj realizaciji.
Memorandum između Albanije i Argent LNG predstavlja tek početni korak. Predstoje procjene lokacije, tehničke izvodljivosti, mogućnosti povezivanja sa regionalnim gasovodima i finansijske održivosti.
Ali ukoliko projekat bude realizovan zajedno sa IAP-om i drugim regionalnim interkonekcijama, posljedice bi mogle biti mnogo veće od samog povećanja albanskih kapaciteta.
Zapadni Balkan bi mogao dobiti novu gasnu kapiju, a BiH potencijalno još jedan pravac za snabdijevanje.
U tom scenariju gasna mapa regiona više ne bi zavisila od jednog dominantnog ulaznog pravca, već bi bila povezana sa više LNG terminala i različitih izvora gasa.