Šezdesetih godina prošlog veka jugoslovensko rukovodstvo došlo je na ideju izgradnje naftovoda Adria, danas poznatijeg u javnosti kao Jadranski naftovod (JANAF).
Ideja je bila da Jugoslavija, preko hrvatskog terminala Omišalj, postane ključno čvorište za snabdevanje nafte preko mora za zemlje centralne Evrope, ali i alternativa ruskoj Družbi.
Na taj način Jugoslavija bi naplaćivala velike tranzitne takse, imala značajan politički uticaj kroz energetiku i zauzimala važnu ulogu između Istoka i Zapada.
Predviđeno je bilo da se izgrade dva kraka. Severni krak je trebalo da naftu koja dolazi tankerima sa mora šalje u Mađarsku i Slovačku, pa čak i u Austriju, dok je istočni krak trebalo da dovodi naftu do rafinerija u Novom Sadu i Pančevu.
Nakon skoro tri decenije pregovora, potpisivanja ugovora, političkih i finansijskih nesuglasica, naftovod Adria je konačno završen tek krajem osamdesetih godina, odnosno posle smrti Josipa Broza Tita.
Izgrađen je severni krak do Mađarske i Slovačke, kao i istočni krak do Novog Sada i Pančeva, ali ne i krak do Austrije, jer je ta zemlja u međuvremenu odustala od projekta.
Sve do kraja osamdesetih godina Srbija se naftom snabdevala baržama preko Dunava i železnicom. Istočnim krakom naftovoda Adria, odnosno JANAF-om, rafinerija u Pančevu i danas dobija naftu za preradu i to je trenutno njen jedini pravac snabdevanja ovim energentom.
Međutim, severni krak naftovoda nije ispunio ulogu zbog koje je i izgrađen. Tokom raspada Jugoslavije i ratova devedesetih, ovaj deo naftovoda stavljen je u stanje mirovanja. Nakon ratova, Mađarska i Slovačka su tek delimično povlačile naftu, oslanjajući se pretežno na rusku Družbu.
Sve do danas. Šezdeset godina kasnije, ideja jugoslovenskog rukovodstva konačno oživljava zbog aktuelnih geopolitičkih promena.
Pritisak Evropske unije da se Evropa oslobodi ruskih enegenata steže obruč i oko zemalja koje su decenijama zavisile od ruskog snabdevanja.
Najpogođenije zemlje su one koje nemaju izlaz na more, a među njima su Mađarska, Slovačka i Češka. EU je zbog toga dozvolila ovim zemljama da i dalje koriste Družbu i rusku naftu.
Međutim, situacija je postala još komplikovanija kada je 27. januara ove godine ruski naftovod Družba oštećen u napadu i još uvek ne isporučuje redovne količine nafte Mađarskoj i Slovačkoj.
U tom kontekstu severni krak naftovoda Adria dobija novu važnost.
Mnogi energetski analitičari smatraju da bi naftovod Adria upravo zbog toga mogao postati jedan od najvažnijih energetskih pravaca u Evropi u narednih 10–15 godina.
EU pokušava da diverzifikuje snabdevanje dopremanjem nafte sa Bliskog istoka, iz Kazahstana, Azerbejdžana, SAD i Severne Afrike. Inače, nafta iz ovih regiona već uredno stiže Jadranom do hrvatske luke Omišalj.
Takođe, naftovod Adria snabdeva četiri važne rafinerije u regionu, od kojih su tri u vlasništvu MOL Grupe, dok bi četvrta uskoro mogla da postane.
To su rafinerija Dunav u Mađarskoj, rafinerija Slovnaft u Slovačkoj, INA u Hrvatskoj i rafinerija Pančevo u Srbiji.
Naftovod Adria ima mogućnost povećanja kapaciteta transporta prema severu, što znači da bi Hrvatska postala ključni energetski tranzitni centar, dok bi Mađarska i Slovačka smanjile zavisnost od Rusije, a Balkan bi dobio veći izbor nafte sa svetskog tržišta, čak i u slučaju globalnih nestašica, kakva je sada zbog zatvaranja Ormuskog moreuza na Bliskom istoku.
Spor MOL-a i JANAF-a oko Adria naftovoda
Nakon EU sankcija prema Rusiji, a naročito oštećenja Družbe, naftovod Adria ponovo je u fokusu, a Mađarska i Hrvatska, odnosno MOL i JANAF, trenutno imaju nesuglasice oko kapaciteta ovog naftovoda.
Naime, od 2023. godine, u izjavama u Hrvatskoj, godišnji kapacitet naftovoda procenjivan je između 11 i 15 miliona tona, dok iz MOL-a tvrde da kroz deonicu tog naftovoda nikada nije transportovano više od 2,2 miliona tona sirove nafte.
Zbog toga ove dve kompanije planiraju da započnu dugoročnu seriju testova kapaciteta na naftovodu Adria, koja će trajati deset meseci i biti podeljena u tri do četiri faze. Serija testova bila je planirana da počne u sredu, 11. marta, ali je ipak odložena.
Tokom tih faza, kako su ranije saopštili iz MOL-a, stručnjaci će ispitivati kakvu stabilnu, održivu i dugoročnu kontinuiranu transportnu efikasnost infrastruktura može postići u različitim vremenskim uslovima, godišnjim dobima i sa različitim vrstama sirove nafte.
Međutim, približno desetomesečna serija testova neće se ograničiti samo na ispitivanje kapaciteta naftovoda. MOL i JANAF su takođe zainteresovani za to kako će funkcionisati celokupan hrvatski logistički lanac transporta sirove nafte.
To znači da će se uz procenu kapaciteta naftovoda, ispitati i kapaciteti luke, mogućnosti i brzina istovara, kao i sposobnost mešanja sirove nafte.
Cela serija testiranja sprovodiće se uz učešće međunarodnog i nezavisnog tima. MOL će uključiti američke stručnjake, dok će JANAF u proces uključiti nemačke.
„Početkom 2027. godine, nakon evaluacije jednogodišnje serije testiranja, rasprava i neizvesnost mogli bi biti završeni, i videćemo šta je potrebno da naftovod Adria (JANAF-ov naftovod) konačno postane potpuno razvijena transportna ruta“, saopštili su iz MOL-a.
U međuvremenu, MOL i JANAF se spore i oko transporta ruske nafte.
MOL i Slovnaft čekaju da se JANAF i hrvatske vlasti izjasne da li će biti dozvoljen transport pošiljki ruske sirove nafte koje nisu obuhvaćene sankcijama, a koje su, kako tvrde iz MOL-a, u skladu sa svim međunarodnim propisima i sankcijama, dok Hrvatska tvrdi da nisu, piše Danas.