Inflacija hrane nastavlja da pritiska evropska domaćinstva, a očekivanja potrošača za 2026. godinu otkrivaju duboku nervozu, posebno u zemljama gdje hrana zauzima veliki dio kućnih budžeta. Iako se ukupna inflacija postepeno smiruje, cijene namirnica i dalje rastu brže od opšteg nivoa cijena, što produbljuje osjećaj ekonomske nesigurnosti širom kontinenta.
Prema podacima Eurostata, cijene hrane i bezalkoholnih pića u EU porasle su za 3,3 odsto, dok je ukupna inflacija iznosila 2,5 odsto. U europodručju European Central Bank procjenjuje da će se inflacija hrane postepeno ublažavati i stabilizovati nešto iznad 2 odsto do kraja 2026. godine.
Međutim, raspoloženje potrošača govori drugačije. Istraživanje ING Consumer Research pokazuje da 58 odsto ispitanika u šest evropskih zemalja očekuje da će cijene hrane u narednih 12 mjeseci rasti brže. U Rumuniji taj udio dostiže 73 odsto, u Belgiji 66, u Holandiji 64, dok više od polovine Nijemaca takođe očekuje nova poskupljenja.
Evropa je, očigledno, u stanju opreza.
Osim – jedne zemlje.
Španija, evropski izuzetak
Dok većina Evropljana strahuje od novih udara na kućni budžet, Španija pokazuje neuobičajeno visok nivo ekonomskog optimizma. Samo 39 odsto građana očekuje ubrzanje rasta cijena hrane – daleko manje nego u ostatku EU. Još upečatljiviji je podatak o kupovnoj moći: više od polovine Španaca vjeruje da će im 2026. donijeti bolji standard, dok je pesimista tek 18 odsto. To je potpuna suprotnost Njemačkoj i Belgiji, gdje dominira zabrinutost.
Razlozi zašto Španija ne osjeća pritisak
Prvi razlog je rast koji dolazi iznutra. Španska ekonomija rasla je 2,8 odsto u 2025. godini, gotovo dvostruko brže od prosjeka europodručja. Za razliku od Njemačke, koja je snažno oslonjena na industrijski izvoz, Španija svoj rast gradi na snažnoj domaćoj potrošnji, turizmu i uslugama, građevinskom sektoru i investicijama podstaknutim EU fondovima. Takva struktura pokazala se otpornijom na globalno usporavanje i slabiju potražnju iz Azije.
Drugi razlog su migracije kao motor ekonomije. Španija je posljednjih godina primila veliki broj radno sposobnih migranata, što je povećalo zaposlenost, proširilo poresku bazu i podstaklo potrošnju. Dok se Njemačka i Italija suočavaju sa starenjem stanovništva, Španija trenutno ublažava taj demografski pritisak.
Treći razlog je energija kao konkurentska prednost. Zahvaljujući snažnom razvoju obnovljivih izvora, Španija je manje izložena energetskim šokovima nego mnoge druge članice EU. Niži troškovi energije privlače investicije i olakšavaju poslovanje industriji i uslužnom sektoru.
Četvrti razlog je reforma tržišta rada. Reforma radnog zakonodavstva stabilizovala je zapošljavanje i smanjila udio privremenih ugovora. Rezultat su rekordni nivoi zaposlenosti i rast realnih plata – ključni faktor optimizma potrošača.
Situacija u Bosni i Hercegovini
Stanje je posebno akutno 19. februara 2026., kada potrošači u Bosni i Hercegovini i dalje osjećaju visoke cijene hrane i energenata. Nasuprot optimizmu koji je vidljiv u Španiji, BiH se i dalje suočava s ozbiljnim pritiscima na standard građana zbog rasta cijena. Prema podacima Agencije za statistiku BiH i Centralne banke, ukupna inflacija u 2025. godini iznosila je između oko 4,0 % i 4,4 %, što znači da su potrošačke cijene porasle znatno više nego u mnogim zemljama eurozone. Cijene hrane i bezalkoholnih pića nastavile su snažno rasti – uz godišnji rast često više od 5 %, a u nekim periodima i bliže 10 %, što direktno opterećuje kućne budžete.
Lokalni potrošački udruzi ističu da je rast cijena hrane u BiH daleko od trendova koji se bilježe u EU, čak i kada globalne cijene počnu padati, jer domaće cijene često odražavaju dodatne efekte rasta energije, režijskih troškova i koncentracije u veleprodaji i maloprodaji. Takođe, udio troškova za hranu i režije u ukupnoj potrošnji domaćinstava u BiH ostaje visok, što dodatno pojačava osjećaj finansijskog pritiska među građanima.
Evropa pod pritiskom
Dok istočna Evropa i Balkan trpe dvostruki udar – višu inflaciju hrane i veći udio hrane u kućnom budžetu – Španija trenutno koristi kombinaciju strukturnih reformi, migracione dinamike, energetskog pozicioniranja i snažne domaće potrošnje.
To ne znači da je imuna na rizike. Javni dug ostaje visok, a zavisnost od turizma može postati slabost u slučaju globalnog usporavanja. Ipak, u trenutku kada se većina Evrope priprema na novu rundu poskupljenja, Španija pokazuje da ekonomski ciklus ne mora svima donositi isti ishod.