Digitalni evro neće zamijeniti gotovinu, već će je samo dopunjavati, poručuju iz Hrvatske narodne banke (HNB), naglašavajući da novi oblik novca neće biti namijenjen štednji niti će postati depozitni instrument. Građanima će, kako ističu, i dalje biti dostupni gotovina, kartice i ostala privatna elektronska sredstva plaćanja koja su već u upotrebi.
Za kompanije i trgovce digitalni evro bi predstavljao dodatni kanal naplate, uz potencijalno niže troškove zahvaljujući javnoj infrastrukturi. To bi im moglo ojačati pregovaračku poziciju prema pružaocima platnih usluga, jer bi, pored komercijalnih sistema, imali i alternativu koju garantuje Evropska centralna banka (ECB).
Iako digitalna plaćanja bilježe snažan rast, podaci iz Hrvatske pokazuju da interesovanje za gotovinu ne jenjava. Tokom prošle godine karticama izdatim u Hrvatskoj obavljeno je 645 miliona transakcija u vrijednosti od gotovo 18 milijardi evra, što je rast od više od 15 odsto u odnosu na godinu ranije. Istovremeno, građani su na bankomatima podigli čak 14,1 milijardu evra, što je više nego prethodne godine, iako je broj transakcija ostao gotovo isti.
Upravo rukovanje gotovinom predstavlja jedan od najvećih operativnih troškova za banke. Hrvatsko udruženje banaka (HUB) navodi da ti troškovi obuhvataju logistiku, transport, skladištenje, održavanje bankomata, bezbjednosne sisteme i regulatorne obaveze. Zbog toga se uvođenje digitalnog evra često tumači i kao pokušaj ECB-a da dugoročno smanji oslanjanje na gotovinsko poslovanje.
Ipak, projekat digitalnog evra izaziva brojne kontroverze. Banke u EU prate razvoj sistema, ali upozoravaju na tehničke izazove, pitanja privatnosti i očuvanje finansijske stabilnosti. ECB tvrdi da neće imati uvid u identitet korisnika na osnovu plaćanja, dok bi kod „offline“ transakcija podaci bili dostupni isključivo platiocu i primaocu. Uprkos tome, neslaganja o nivou privatnosti postoje između ECB-a, Evropskog parlamenta i Evropske komisije.
Dodatne rasprave vode se i oko ograničenja iznosa koji bi građani mogli držati u digitalnom evru, kao i oko monopolskog položaja ECB-a u upravljanju sistemom. Jedan od ključnih argumenata za njegovo uvođenje jeste jačanje monetarnog suvereniteta Evrope i smanjenje zavisnosti od američkih kartičnih giganata Vise i Mastercarda.
Sa druge strane, kripto-sektor smatra da digitalni evro dolazi prekasno. Nikola Škorić, direktor kripto-mjenjačnice Electrocoin, ističe da deset velikih evropskih banaka već radi na izdavanju sopstvenog stablecoina – svojevrsnog „kriptoevra“, koji bi mogao biti u upotrebi za svega šest mjeseci, znatno prije zvaničnog digitalnog evra.
Ekonomski analitičari dodatno dovode u pitanje smisao projekta. Neven Vidaković smatra da digitalni evro ne donosi novu vrijednost korisnicima, jer već postoje gotovina, kartice i elektronska plaćanja. Prema njegovim riječima, pravi cilj nije unapređenje plaćanja, već promjena kontrole nad novcem, u trenutku kada stablecoini postaju paralelna sredstva razmjene van kontrole centralnih banaka.
Da gotovina ipak neće nestati, pokazuje i činjenica da je u proceduri Prijedlog uredbe EU kojim se evronovčanice i evrokovanice dodatno štite kao zakonsko sredstvo plaćanja. Neke države, poput Slovenije, čak su pravo na gotovinsko plaćanje ugradile u Ustav, jasno poručujući da ne žele potpunu zavisnost od digitalnih rješenja.
Ključne riječi: digitalni evro, ECB, gotovina, bezgotovinsko plaćanje, HNB, banke EU, Visa i Mastercard, stablecoini, monetarni suverenitet, privatnost plaćanja