Dok otvarate kuglicu od čokolade i marcipana, zeljno iščekujući taj ukus na nepcima, sigurno znate da ih krasi lik najvećeg muzičkog genija u istoriji. Tokom svog kratkog života, a preminuo je u 35. godini, Mocart je komponovao besmrtne melodije koje kroz različite forme postoje svuda oko nas.
Bogatu karijeru, koju nikada nije uspeo da unovči, započeo je još kao petogodišnjak. Njegov ambiciozni otac, profesor muzike, ali i podkapelmajstor na dvoru arhiepiskopa od Salcburga, , uradio je sve što je u njegovoj moći da mladog Volfganga izvede na pravi životni i profesionalni put. Majka ga svesrdno podržavala u ambicijama, a slavu je stekao još na prvim nastupima, jer genij koji je posedovao nije mogao da ostane neprimećen.
Petoro Mocartovih braće i sestara je preminulo, pored njega, živa je ostala samo setra Marija Ana koju su svi zvali Nanerl, takođe vešta pijanistkinja koja će kasnije sa bratom nastupati na dvorovima i koncertima širom Evrope.
Porodica je započela turneje širom Evrope sa konccertom na dvoru princa Bavarske u Minhenu. Zatim i na austrijskom carskom dvoru u Beču, a potom i u Minhenu, Majnhajmu, Parizu, Londonu Hagu… Novac se slivao, ali je ogromnom brzinom i nestajao, jer je u porodici Mocart, što će se kasnije preneti i na Volfganga, vladala određena doza ekstravagancije i rasipništva.
Mocart se rodio i proveo detinjstvo sve do svoje sedamnaeste godine, u ulici Getreidegasse, broj 9, u Salcburgu. U toj kući se danas nalazi veliki broj predmeta, posebno instrumenata, iz Mocartovog detinjstva. To je jedno od najposećenijih mesta u Salcburgu i predstavlja utočište za muzičare i muzičke fanove širom sveta.
Uprkos protivljenju svog oca, Volfgang je oženio Konstancu Veber. Deca su im umirala, tačnije njih četvoro, ali ni dvojica preživelih nisu imali svoju decu, tako da je slavni genije ostao bez naslednika.
Tri godine pre prerane smrti postao je član masonske lože. Iz pisama koje je slao ocu, jasno je njegovo oduševljenje ustrojstvom i organizacijom kojoj se priključio, a koristio je i priliku da nagovori Leopolda da im se pridruži. “Čarobna frula” je delo koje potpuno i u svim svojim segmentima ima aluzije i omaže ovom tajnom društvu.
Uprkos tome što je bolje zarađivao, novac nikako nije uspevao da zadrži, pa je većinu vremena provodio u teškoj bedi, bez egzistencijalnih sredstava.
Iznenada, samo nekoliko dana pošto se čulo da nije najboljeg zdravlja, Volftgang Amadeus Mocart umire. Okolnosti njegove smrti i vrsta bolesti su do dan danas ostale misterija.
Činjenica da se na poslednjem ispraćaju nije pojavila njegova žena, ali i da je telo položeno u kolektivnu grobnicu, bez obeležja, samo intenziviraju teorije zavere vezane za smrt najvećeg muzičkog genija kog je ova planeta imala.