Nikada nemojte imati poverenja u nekoga
ko ne veruje u moć mašte. Ovo nisu naše reči, već Vilijama Šekspira, i,
hajde da budemo iskreni, taj čovek je znao nekoliko stvari kada se u
pitanje dovedu doprinos i značaj imaginacije.
Okej, red je da budemo iskreni, ovo jesu
naše reči, međutim, smatrali smo da će uvođenjem starog barda u priču
cela ova stvar zvučati ozbiljnije. Vidite, mi pokušavamo da vam
približimo vrline onih super likova koji su se s vremenom prošetali kroz
književna dela.
Možda jednostvano samo treba da pišemo o njima. Zato ćemo vam, bez daljeg odlaganja, dočarati ove junake…
Mali princ („Mali princ“)
Pisac: Antoan de Sent Egziperi
Pored toga što je istovremeno astronaut,
baštovan i mudrac, Mali princ je verovatno najvispreniji junak u
istoriji književnosti. Može vam se učiniti da je on naivno i bespomoćno
dete koje bez cilja luta po svemiru, ali njegovo traganje dotiče se
pitanja nad svim pitanjima – zašto smo rođeni i čemu nam služi život? On
je jedan poseban mali dečak sa grivom zlatne kose.
Atikus Finč („Ubiti pticu rugalicu“)
Pisac: Harper Li
Možda Atikus Finč nije pravi primer za
ono što danas nazivamo „kul“: nije od onih koji će u četiri sata ujutru
recitovati poeziju u slobodnoj formi kako bi impresionirao žene, ali kod
njega je sve u detaljima. Čovek sa principima, hrabar, plemenit,
častan… Atikus Finč je paradigma idealizovane muževnosti. On je osoba na
koju se treba ugledati u svakom mogućem pogledu, a ako to nije kul,
onda mi možda treba da odustanemo i da prestanemo da pišemo ovaj tekst.
Falstaf („Henri IV“, prvi deo)
Autor: Vilijam Šekspir
Ser Džon Falstaf je arhetipski
nevaljalac – nitkov tokom celog svog života, koji bi stalno mogao samo
da pije, jede i veseli se za celu Englesku. A u tri Šekspirove drame to
je upravo ono što i radi. On uvaljuje princa Hala (budućeg Henrija V) u
sve moguće nevolje. Svi mi poznajemo barem jednu takvu nemilosrdnu, ali
zanimljivu bitangu, a to je jedan od glavnih razloga zbog kojih je
Falstaf tokom svih ovih godina imao naklonost Šekspirovih obožavalaca.
Din Morijarti („Na putu“)
Pisac: Džek Keruak
Din Morijarti bio je personifikacija
beat generacije – harizmatična individua čije su vrednosti i uverenja
nagoveštavale jasan raskid sa tradicionalnom Amerikom. Pravi Morijarti –
Nil Kasadi – možda bi imao bajronovski momenat i odlike njegovih junaka
(ljutit, loš i ne baš osoba koju biste voleli da poznajete), ali je
Keruak od njega napravio jednog od najzanimljivijih likova u celokupnoj
svetskoj književnosti.
Jozef K („Proces“)
Autor: Franc Kafka
Od svih junaka koje smo navele i o
kojima ćemo pisati, Jozef K je verovatno najintrigantniji. On je čovek
iz naroda, a uhapšen je zbog zločina koji nije definisan. Na početku, on
pokušava da sazna zbog čega je uhapšen, ali se s vremenom miri sa
svojom sudbinom. Fantastično je to što je on u potpunosti uspeo da se
distancira od svih događaja koji ga neminovno vode u smrt.
Alisa („Alisa u zemlji čuda“)
Pisac: Luis Kerol
Nema mnogo junaka koje ćemo tako lako
prepoznati samo na osnovu imena – Alisa je istaknuti izuzetak. Mladu
devojku, čiju radoznalu prirodu ne može da zadovolji često
samozadovoljni i pokorni svet odraslih, Alisu je usisala u sebe zemlja
čuda. U ovom svetu besmisla ona se napokon oseća kao da je kod kuće. Ovo
je vanvremenski podsetnik koliko je snaga mašte važna.
Rodion Raskoljnikov („Zločin i kazna“)
Pisac: Fjodor M. Dostojevski
Raskoljnikov je komplikovan mladi čovek,
koji veruje da pripada svetu izvanrednih ljudi koji ne moraju da se
povinju društvenim normama, zakonima i ustaljenim pravilima. Njegova
oholost se ogleda u tome što on sebe smatra Robinom Hudom tadašnjeg
vremena, jer se on poistovećuje sa svojim siromaštvom, a ove
frustrirajuće životne okolnosti zabeležene su u izvanrednom književnom
klasiku koji je napisao Dostojevski.
Lord Henri Voton („Slika Dorijana Greja“)
Pisac: Oskar Vajld
Voton je arhetipski primer mladića iz
viktorijanske ere koji je perfekcionista i dendi. On je čovek za koga su
raskošna ekstravagancija, umetnost i lepota jedine zanimljive stvari u
životu. Čuveni hedonista, zanosni dovitljivac i šarmantni elokventni
mladić, to je ono čemu teži da postane Dorijan Grej. Voton je simbol za
taj živopisni period, ali i više od toga – on je žustar glas koji će
uvek biti pomalo podozriv prema određenim društvenim normama.
Klej Iston („Manje od nule“)
Pisac: Bret Iston Elis
Samo oni koji su bogati i žive u raskoši
mogu već u svojoj osamnaestoj godini da se osećaju otuđeno i umorno.
Klej je bezosećajni i cinični hedonista koji samo koristi ljude, i
muškarce i žene, onoliko često i na onaj način na koji koristi i svoju
četkicu za zube – sve dotle dok od njih ima neku korist. Njegov život
podseća na jedan veliki živopisni vrtlog, ali njemu je dosta tog
hipsterskog načina života. On je kul kao što su to zloslutna i
nepristojna uzbuđenja.
Ignacije Ž. Rajli („Zavera budala“)
Autor: Džon Kenedi Tul
Sasvim sigurno najsmešniji lik u
modernoj književnosti, hrabri Ignacije Ž. Rajli žali moderni svet i
njegovo ljubopitstvo prema pop-kulturi. On je naoružan gusarskom kapom,
flanelskom košuljom, vrećastim pantalonama i šalom i kroz ceo roman
osuđuje sve što ga okružuje. On bi bez svake sumnje prezirao činjenicu
što mi smatramo da je on baš kul. Takvo nepoštovanje ovih konvencija i
jeste ono zbog čega je Ignacije zanimljiv i kul.
Izvor: shortlist.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković za portal Laguna