Australijski savezni poslanik iz redova laburista Džulijan Hil iskoristio je, kako se veruje, prvi govor pred Parlamentom Australije, koji je delimično napisao čet-bot ChatGPT, da upozori da bi veštačka inteligencija mogla da se iskoristi za „masovno uništenje“.
Poslanik u australijskom parlamentu Džulijan Hil pozvao je sa govornice na istragu o rizicima i prednostima veštačke inteligencije.
Hil je u jutrošnjem govoru upozorio da bi upotreba veštačke inteligencije mogla dovesti do gubitka poslova, da studenti i đaci varaju, kao i diskriminacije, dezinformacija, pa i nekontrolisanih vojnih aktivnosti.
Poslanik je pri sastavljanju svog govora koristio uputstva koje mu je dao ChatGPT, čet-bot koji je napravio pometnju u naučnim krugovima, ali i u zajednicama autora bilo kakvog sadržaja.
Od veštačke inteligencije, Hil je tražio da „rezimira nedavne medijske izveštaje o učenicima koji koriste veštačku inteligenciju u Australiji da varaju i objasni zašto su nastavnici zabrinuti zbog ovoga“ i da „objasni u dva minuta rizike i koristi za Australiju od veštačke inteligencije“ i da od toga napravi delove govora.
Kako raste upotreba softvera za veštačku inteligenciju zasnovanog na tekstu, Novi Južni Vels i Kvinslend su zabranili njegovu upotrebu u školama.
„Tehnologija veštačke inteligencije, poput pametnog softvera koji može da piše eseje i generiše odgovore na pitanja, postaje pristupačnija učenicima, omogućavajući im da završe zadatke i testove bez stvarnog razumevanja materijala. To izaziva zabrinutost kod nastavnika zbog uticaja na integritet obrazovnog sistema“, rekao je Hil.
„ChatGPT je ovo napisao“
Takođe, Hil je ukazao na to da bi učenici mogli da „efikasno zaobiđu obrazovni proces i steknu nepravednu prednost“, dok nastavnici nisu u mogućnosti da „identifikuju i spreče varanje“ pre nego što je priznao da ono što govori nije sam napisao.
„U stvari, nijedan čovek to nije napisao. Veliki jezički model ChatGPT je to napisao“, rekao je Hil pred Parlamentom.
U drugom segmentu govora koji je napisao čet-bot, Hil je skrenuo pažnju na „opasnost od gubitka radnih mesta“, kao i da bi veštačka inteligencija „mogla da produbi postojeće predrasude i diskriminaciju“ i da bi „mogla da se koristi u zlonamerne svrhe, kao što su sajber napadi i kampanje dezinformisanja“.
Upotreba modela ChatGPT ima i prednosti, kao što je „potencijal veštačke inteligencije da dovede do revolucionarnog razvoja mnogih industrija, uključujući zdravstvenu zaštitu, transport i finansije povećanjem efikasnosti, smanjenjem troškova i poboljšanjem donošenja odluka“.
Džulijan Hil, najaktivniji australijski političar na društvenoj mreži Tik-tok, napisao je sam deo govora u kojem je istakao da veštačka inteligencija može doneti rizike koji bi po društvo i čoveka bili razarajući, katastrofalni i egzistencijalni.
„(Veštačka inteligencija) ima potencijal da unapredi naš svet na načine koje još ne možemo da zamislimo, ali ako ona nadmaši ljudsku inteligenciju, mogla bi naneti značajnu štetu čovečanstvu ako njeni ciljevi i motivacije nisu usklađeni sa našim“, naglasio je Hil.
Ako ljudi uspeju da uspostave kontrolu nad veštačkom inteligencijom pre „eksplozije inteligencije“, objašnjava Hil, to bi moglo da transformiše nauku, privredu, našu okolinu i društvo napretkom u svim oblastima ljudskih nastojanja.
„Međutim, ono što sve više zabrinjava ljude daleko pametnije od mene je mala verovatnoća da će ljudi moći da kontrolišu veštačku inteligenciju ili, pak, da zlonamerni akter iskoristi veštačku inteligenciju za masovno uništenje“, poručuje poslanik.
Veštačka inteligencija na listi rizika po čovečanstvo
Hil je rekao da naučnici koji procenjuju rizike „sve češće“ rangiraju veštačku inteligenciju ispred asteroida, klimatskih promena, supervulkana, nuklearne eksplozije u atmosferi Sunca (Sunčeve baklje) ili pandemija visoke smrtnosti“.
Veštačka inteligencija ima potencijal da „transformiše ratove kakave mu znamo”, sa „ozbiljnim“ implikacijama po nacionalnu bezbednost, ocenio je Hil dodajući da ukoliko veštačka nadmaši ljudsku inteligenciju, to bi moglo predstavljati pretnju vojsci i učiniti da trenutne odbrambene sposobnosti budu zastarele.
Hil je napomenuo da „baš kao što je svet – konačno i sa zakašnjenjem – počeo da deluje kolektivno u vezi sa klimatskim promenama, mi moramo da zajedno i hitno usvojimo zajednički akt o veštačkoj inteligenciji“.
„Mnogi misle da su izazovi kolektivnog delovanja na veštačku inteligenciju među zemljama uporedivi sa višedecenijskim naporima protiv širenja nuklearnog naoružavanja ili međunarodnim sporazumima o klimi. Dakle, moramo početi sada“, podvukao je australijski političar.
Hil je pozvao na „usklađeno, ozbiljno, hitno razmišljanje o regulaciji“ počevši od 2023. godine.
Profesor Stjuart Rasel, osnivač američkog Centra za veštačku inteligenciju kompatibilnu sa ljudima na Univerzitetu u Kaliforniji, rekao je 2021. godine da su stručnjaci „prestrašeni“ napretkom veštačke inteligencije, upoređujući to sa razvojem atomske bombe, te je pozvao na uvođenje regulative.
Osnivač „Tesle“ Ilon Mask pozvao je još 2014. na regulaciju u oblasti veštačke inteligencije, upozoravajući da je smatra najozbiljnijom pretnjom opstanku ljudske rase.