Ambasada Rusije u Francuskoj uključila se u rad čim su se pojavile informacije o privođenju ruskog državljanina, izjavila je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, komentarišući pritvaranje osnivača Telegrama Pavla Durova.
Zaharova je na svom kanalu na Telegramu takođe objavila spisak nevladinih organizacija koje su 2018. godine tražile od ruskih vlasti da „prestane da stvara prepreke“ u radu Telegrama i zapitala se da li će oni stupiti u odbranu Durova.
„Sjetila sam se kako je 2018. godine grupa od 26 nevladinih organizacija, uključujući Hjuman rajts voč, Amnesti internešenal, Fridom haus (na spisku nepoželjnih organizacija u Rusiji), Reporteri bez granica, Komitet za zaštitu novinara i drugi, osudila odluku ruskog suda da blokira Telegram“, napisala je Zaharova.
U tom trenutku, Telegramu su mnoge zemlje uputile „pravne zahtjeve u vezi sa tehničkim parametrima sistema za šifrovanje“, dodala je ona.
„Istovremeno, Durov je sve to vrijeme bio na slobodi, nastavljajući da razvija
Ona je takođe objavila snimak ekrana „svih zapadnih specijalizovanih struktura koje su se tada oglasile, uključujući i sa kolektivnim apelom“.
„Mislite li da će ovoga puta apelovati na Pariz i tražiti oslobađanje Durova ili će prećutati?“, upitala je Zaharova.
Na hapšenje Durova reagovala je i Margarita Simonjan, glavni urednik medijske grupe “Rusija sevodnja”, čiji je član i Sputnjik, a koja kaže da je Durov otišao iz Rusije da ne bi sarađivao sa obavještajnim službama.
“Povremeno je sarađivao sa zapadnim obavještajnim službama – ili je barem strogo sledio uputstva o blokiranju RT u onim zemljama gdje smo pod sankcijama. Ali mu to nije pomoglo“, napisala je Simonjan na svom kanalu na Telegramu.