Til sada dane provodi tako što ocu pomaže oko radova u šupi i trudi se da sa roditeljima nadoknadi svo vreme koje su izgubili
Til (21) koji je pre sedam godina nestao u Nemačkoj, konačno se vratio kući.
On je u septembru 2017. godine, kada je imao svega 15 godina u ranac spakovao nekoliko komada odeće, novčanik u kom je bilo 300 evra i Plej stejšn. Za njim je policija godinama tragala, ali nikada nisu uspeli da ga pronađu.
Til se u aprilu konačno javio roditeljima i nakon nekoliko dana vratio se u roditeljsku kuću. njegova majka Roza Marija, ne može da se nagleda sina.
“Sada sam ovde, uživam u miru i tišini”, rekao je on.
Mesecima trpeo vršnjačko nasilje
Til je zatim otkrio zbog čega je odlučio da pobegne.
“Kada sam imao 15 godina, jedino što sam želeo je da budem nevidljiv ili da jednostavno nestanem. Samo sam želeo da pobegnem od loših komentara drugova iz razreda koji se ne svakodnevno vređali. maltretirali su me jer sam bio gojazan”, objašnjava on.
On je zatim otkrio da nije više želeo da ide u tu školu, a svojim roditeljima i braći nije rekao kroz šta prolazi.
Tog prohladnog septembarskog dana, Til je seo u voz i otputovao u Lingen, mali grad u Donjoj Saksoniji.
Želeo je da ode kod prijatelja kog je upoznao dok je preko Interneta igrao igrice.
Nekoliko dana kasnije obratio se Kancelariji za mlade. Međutim, kada im je ispričao šta se dogodilo, oni nisu imali previše sluha za njegove probleme.
“Kada sam im rekao kroz šta prolazim, nisu me shvatali ozbiljno. Rekao sam im sve što mi je bilo na srcu. Rekao sam im da neću da se vratim kući dok maltretiranje u školi ne prestane. Bojao sam se da se vratim kući, ali sam se više od ičega bojao da se vratim u školu. Morao sam da presedam vozom u Dizeldorfu i kada sam izašao iz voza, odlučio sam da pobegnem”, priča Til.
Til se neko vreme krio u Dizeldorfu
Nakon što je odlučio da se ne vraća kući, on je nedelju dana boravio u blizini železničke stanice. Nekad je spvao na stanici, a nekad na ulici.
“Vremenom sam na ulici upoznao ljude, sa dvojicom beskućnika sam se sprijateljio. Živeli smo u napuštenoj hali u industrijskoj zoni. Nas troje je delilo sve što smo imali. Tako smo živeli gfodinu dana”, objašnjava on.Nakon toga svo troje su ostali bez posla.
“Nismo hteli da krademo ili radimo neke nelegalne stvari. Onda je jedan drug čuo da ima posla za nas troje u Berlinu. Pa smo tamo otišli. Ponovo sam sve spakovao u ranac i otišao. Za ovih sedam godina, sve što sam ikada imao stalo je u taj ranac”, priča on.
Dok su radili u berlinu, nisu bili prijavljeni, a Til se sve vreme plašio da neko ne otkrije njegov identitet.
“Telefonirali smo samo preko govornice ili smo pozajmljivali mobilni telefon. Morao sam da pazim da se ne razbolim jer nisam imao osiguranje. na sreću, sve je prošlo kako treba”, rekao je on.
Emisija o njegovom nestanku
U junu 2022. godine emitovana je emisija o njegovom nestanku. Tada je objavljeno da se nudi nagrada od 5.000 evra za informaciju o tome gde se on nalazi.
Postepeno je počeo da uviđa da želi da se vrati kod roditelja.
Tek je u aprilu ovde godien skupio hrabrosti da ocu pošalje poruku sa pozajmljenog telefona.
“Moji roditelji se ne ljute što sam pobegao. Drago im je što smo ponovo zajedno”, rekao je on.
Til sada dane provodi tako što ocu pomaže oko radova u šupi i trudi se da sa roditeljima nadoknadi svo vreme koje su izgubili.