Evropska komisija je danas objavila šesti investicioni paket u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan za koji se očekuje da će mobilizovati 1.2 milijarde evra investicija.
Kroz paket će se osigurati podrška za osam novih vodećih investicija u oblasti vodosnabdijevanja i kanalizacije, tretmana otpadnih voda i željezničkog transporta, kao i inovacija i zelene transformacije malih i srednjih preduzeća. Investicije će se realizovati u bliskoj saradnji sa partnerima sa Zapadnog Balkana i međunarodnim finansijskim institucijama.
– Naš plan ulaganja od 30 milijardi evra za Zapadni Balkan ostvaruje se sa ovim novim paketom od 1.2 milijarde evra. Kvalitetnom infrastrukturom jača regionalne veze i zbližava nas, što je naš krajnji cilj. Naši partneri sa Zapadnog Balkana grade svoju evropsku budućnost. Ove investicije, zajedno s neophodnim reformama i pristupom našem jedinstvenom tržištu, pripremiće privrede naših partnera za pridruživanje našoj Uniji – rekla je Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije.
Investicioni paket od 1.2 milijarde evra uključuje 300 miliona evra bespovratnih sredstava EU iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III), dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, zajmove međunarodnih finansijskih institucija i doprinose privreda Zapadnog Balkana. Paket je usvojio Operativni odbor Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) tokom sastanka od 1. do 2. jula. Nove vodeće investicije obuhvataju tri prioritetne oblasti Ekonomskog i investicionog plana i to: okolina i klima: Rekonstrukcija i rehabilitacija vodovodne i kanalizacione infrastrukture u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini; održivi transport: unapređenje željezničke infrastrukture na Koridoru X, uz brzu vezu Beograd – Velika Plana koja omogućava brži protok putnika i tereta u regionu; podrška poslovnom sektoru: pokretanje novog instrumenta za inovacije i zelenu transformaciju preduzeća u regionu.
Kao dio inicijative “Global Gateway”, Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan (2021-2027) ima za cilj podsticanje dugoročnog oporavka, ubrzanje zelene i digitalne tranzicije i podsticanje regionalne saradnje i konvergencije sa EU.
Planom koji je Evropska komisija usvojila u oktobru 2020. godine mobiliše se do 30 milijardi evra investicija, uključujući devet milijardi evra grantova EU kroz IPA III, tokom sedmogodišnjeg perioda. Od ovog iznosa, pet milijardi evra je izdvojeno kroz WBIF.
Do sada je EU odobrila programe za mobilizaciju do 17.5 milijardi evra investicija u okviru Ekonomskog i investicionog plana, uključujući 5.4 milijarde evra bespovratnih sredstava EU.
WBIF je zajednička finansijska platforma pokrenuta prije 15 godina, a okuplja Evropsku komisiju, finansijske organizacije, države članice EU i Norvešku, kako bi se poboljšala saradnja u ulaganjima javnog i privatnog sektora. Podržava socioekonomski razvoj regiona i doprinosi evropskim integracijama Zapadnog Balkana.
Pored toga što će biti glavno finansijsko sredstvo za implementaciju Ekonomskog i investicionog plana EU, WBIF će igrati važnu ulogu u implementaciji novog Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan od šest milijardi evra, sa dvostrukim ciljem da podstakne socioekonomsku konvergenciju sa EU i ubrza proces pristupanja. WBIF će usmjeriti tri milijarde evra grantova i zajmova u okviru Fonda za podršku prioritetnim investicijama u oblastima transporta, energije, digitalnog i ljudskog kapitala
Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan napreduje bez zastoja, sa zajedničkom ambicijom približavanja regiona EU, što potvrđuje i novi, danas usvojeni investicioni paket. Investicioni okvir za Zapadni Balkan istinski je promijenio sliku regiona u posljednjih 15 godina, uključujući pomoć regionu u povezivanju putne, željezničke, energetske i digitalne infrastrukture, ali i prevazilaženju energetske krize i pandemije COVID-19. Radujemo se nastavku rada sa WBIF jer nam je cilj ubrzati socioekonomsku konvergenciju regije s EU kao dio novog Instrumenta za reformu i rast od šest milijardi evra te ostvariti istinske promjene na terenu u korist kako građana, tako i privrednih subjekata – rekao je komesar za susjedstvo i proširenje Oliver Varhelji.