„Pokušat ću. Nadam se da ću uspjeti. Ako ne uspijem morat ćeš mi oprostiti. Voli te, d.“
Bio je to odgovor na molbu da napiše „blurb“ za knjigu koju smo Noah i
ja sastavili i sanjali da će ona napisati nekoliko ironičnih reči.
Ledena stvarnost iza poruke udarala je u glavu, a nisam imala dovoljno
prokletu maštu da je protumačim. Izvukla sam od nje samo da ima probleme
sa očima. Pored svega, neću moći da joj oprostim. Ne sme se tako otići,
bez Nobelove nagrade, dok se Sloveni međusobno ubijaju, dok svi sve
zabranjuju, dok „one“ državice tavore na zadnjim koncima, dok se sećanje
još muči jer niko ne sme da ga eutanazira. Nije neka uteha da je otišla
da sve to, svoje, vrhunsko, najbolje, očuva i zaštiti. Sedi, čitaj,
ponavljaj, proučavaj, piši (važi za sve koje je pisanjem spasavala).
Tužno? Ni najmanje. Ostala je iznad, primer da se glupost i zloba mogu
izništiti jednim potezom pera, a bez vere, nade i ostalih
domovinsko-patrijarhalnih laži.
Naravno da je uspela, u svemu.
Peščanik.net, 18.03.2023.