Na to je upozorila izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva.
Georgijeva je rekla da su rastuće kamatne stope izvršile pritisak na dugove, što je izazvalo “stres” u vodećim ekonomijama, i među zajmodavcima, preneo je “Gardijan”.
Ona je kazala da će svjetska ekonomija ove godine porasti za samo tri odsto jer će rast troškova zaduživanja, u kombinaciji sa ratom u Ukrajini i ožiljcima od pandemije kovida 19, ugušiti rast.
Pridružujući se sve brojnim upozorenjima ekonomskih lidera, izvršna direktorka MMF je navela da je jasno da su rizici po finansijsku stabilnost porasli nakon nedavnog kolapsa Banke Silikonske doline i posredništva švajcarske vlade u spasavanju Kredi Svis od banke UBS.
“U vrijeme sve većeg nivoa dugova, brza tranzicija sa produženog perioda niskih kamatnih stopa na mnogo više stope, neophodne za borbu protiv inflacije, neizbježno stvara stres i ranjivost, što je dokazano nedavnim dešavanjima u bankarskom sektoru u nekim naprednim ekonomijama”, rekla je Georgijeva na konferenciji u Pekingu.
Ona je iznijela svoje mišljenje nakon što je Evropska centralna banka (ECB) saopštila da će nedavna previranja u bankarstvu imati uticaj na poslovanje i rast.
Centralna banka EU strahuje da će problemi u bankarskom sektoru rezultirati nižim rastom i usporiti inflaciju, rekao je potpredsjednik ECB Luis de Gvindos u intervjuu za “Biznis post”.
“Naš utisak je da će oni dovesti do dodatnog pooštravanja kreditnih standarda u Evrozoni. I možda će se to dovesti do nižeg rasta i niže inflacije”, kazao je on.