I zaista, ova šestorka za svoje poslednje zvanično okupljanje u onoj prvobitnoj postavci, rešila je da napravi film u kom će se dotaći najbitnijih tema koje se tiču čoveka. Pa tako prate ceo koncept čovekovog života, od kolevke pa do groba, pokušavajući da nađu ono što je najbitnije. Znam, ovako napisano zvuči jako dosadno i pretenciozno, ali ne smemo zaboraviti da su ovo Pajtonovci, prvaci apsurdnog humora.
„The Meaning of life“ je verovatno film u kom su imali najveći budžet do sad, što i nije neki uspeh, jer su prethodne filmove „Žitije Brajanovo“ i „Sveti gral“ snimili za minimalno para, da ne kažemo kikiriki. Poznate su priče da su u poslednjem trenutku filmove svojim ulaganjima spaslili članovi bendova „Pink Floyd“ ili „The Beatles“. Sada nije bilo potrebno za takva neka uletanja, a ekipa je mogla i po nekoliko dana da se posveti snimanju jednog skeča, što je ranije bilo nezamislivo.
Budžet je bio oko 10 miliona dolara, što im je dozvolilo i da se posvete pravljenju nekoliko muzičkih numera, sa sve koreografijama i boljom produkcijom. Isticale su se „Galaxy Song“ i „Every sperm is sacred“ ali ipak nijedna pesma nije nadmašila po popularnosti onu iz „Žitija Brajanovih“ „Allways look on the bright side of your life“.
I da, skečevi su ponovo bili način izražavanja Pajtonovaca, s obzirom da su prethodni filmovi bili, hajde da kažemo, ipak koliko tolko okrenuti jednoj, glavnoj priči. Pa tako smo mogli da vidimo kako katolička porodica prodaje svoju decu jer nemaju više sredstava za izdržavanje, ali sve snimljeno kao mjuzikl. Čoveka koji je donor jetre, iako još uvek nije umro. Pregojaznog čoveka koji dolazi na večeru, kao i seksulano obrazovanje mladića u internatu koje se dešava upravo ispred njih. I to su sve, da kažemo, normalniji skečevi. Ima i onih „čudniji“ koji nisu toliko prepričljivi.
Kako su i tad izjavljivali, mnogo materijala na kraju nije završilo u filmu jer su ipak bilo ograničeni trajanjem. Smatrali su da će se vratiti njima u nekom drugom filmu. Ipak to se nije desilo. Jedan od članova ekipe, Grejem Čapman se razboleo i od posledica tumora je preminuo 1989. Nakon njegove smrti ekipa se okupljala samo za godišnjice i neke lakše programe i „one time only“ događaje, bez snimanja filmova i serija.
U isto vreme kad je izašao film, čuveni Dagals Adams, tvorac „Autostoperskog vodiča kroz galaksiju“ je napisao knjigu „Meaning of Liff“. Neko bi promenio celo ime, da ne bi uskakali jedni drugima u reklamu. Ali ne i Pajtonovci, koji su čak rešili da se poigraju u špici za film, tako što se prvo kao ime pojavio natpis „Meaning of Liff“ nakon čega su dodali i slovo E.
Film je bio veliki hit u bioskopima, a čak je i 1983. u Kanu osvojio specijalnu nagradu žirija. Kventin Tarantino, čuveni reditelj koji je poznat po veoma nasilnim scenama je rekao da jedini put kad je morao da skrene pogled sa ekrana upravo ovaj film, kad je pregojazni lik kog je tumačio Teri Džons u jednoj sceni ispovraćao na hektolitre hrane.
Za kraj, svi skečevi su tu bili sprdnje radi kako i to obično biva, i nisu nam dali direktne odgovore na pitanje šta je smisao života. Sve dok spikerka koju je tumačio Majkl Palin na kraju u kameru na saopšti, šta je pravi smisao života – „Pokušajte da budete ljubazni prema ljudima, izbegavajte da jedete masno, čitajte dobru knjigu s vremena na vreme, prošetajte malo i pokušajte da živite zajedno u miru i harmoniji sa ljudima svih vera i nacija“. I tako je zaista delovalo kao da su rešili da završe sve na finoj i kulturnoj noti, a onda su nas pozvali da ostanemo i pogledamo galeriju slika pe***a različitih veličina, jer to je ono što narod zaista želi – provokacija i prljavština.
Iz današnje perspektive, iako veoma smešan, film je zaista mračan u mnogim aspektima, tako da onima koji nemaju stomak za ovakve stvari će biti i previše. Ipak, ništa u samom filmu, ispod slojeva apsurda i besmisla, nije neistinito, a svet je od tad kad je prvi put prikazan, pa do danas postao još groznije mesto, tako da poslednji film Monti Pajton družine tek može da bude voljen i otkriven.
Danas.rs