Duboko smo potreseni događajem koji se dogodio u OŠ ,”Vladislav Ribnikar”, verujemo, kao i svi. Ovo je zaista neopisiva tragedija koja treba da bude poslednji šamar i opomena našem društvu da se probudimo. Mladi smo i na našim plećima se nalazi odgovornost da menjamo ovakav sistem u kojem živimo i da se borimo za bolje sutra – sutra u kojem nećemo strepeti da pustimo svoju decu u školu, za prosvetu u kojoj se zna ko je profesor, a ko učenik i za državu iz koje nećemo želeti da odemo, nego da se dičimo njome. Ovaj slučaj treba da bude osvešćenje, kao i povod i poziv na promenu.
S tim u vidu, želeli smo da damo svoje predloge kao moguća rešenja i pozovemo što više učenika i profesora da nam se pridruže jer se svi borimo za isto – za buduće dobro. Naravno otvoreni smo za dodatne predloge i sugestije ukoliko ih imate!
Naši zahtevi su u vezi sa tri osnovne teme koje vidimo kao klicu ovakvih problema:
Reforma školstva
Nažalost, sve više uviđamo da je vaspitanje dece od strane roditelja nešto što izostaje u manjoj ili većoj meri, kao i sekundarno vaspitavanje koje deca treba da steknu u školi uz svoje učitelje, nastavnike i profesore. Tražimo od države da pruži adekvatnu reakciju u ovom pogledu i odreši nastavničke ruke, posebno na ove načine:
– Snižavanje tolerancije prema učenicima:
Zahtevamo da se pooštre kazne koje učenici dobijaju usled neprimerenog ponašanja kako bi bili svesniji posledica onoga što čine. Samim tim tražimo i da se smanji prag tolerancije za izbacivanje učenika iz škole jer to može da odvrati učenika od pravljenja loših odluka jer je svesniji neželjene posledice.
Prioritet mora da nam bude zaštita ugroženih profesora koji bivaju konstantno napadnuti pravima učenika koji pre svega ne poštuju svoje dužnosti i obaveze.
– Tražimo povećanje plata u prosveti:
Prosveta je jedan od elementarnih stubova svake države i ukoliko se taj stub zaljulja nastaje velika pretnja po čitavo društvo. Postajemo sve više svesni današnje situacije u kojoj nedostaje stručni kadar koji bi predavao u školama i da ne bismo završili u situaciji u kojoj neadekvatno obučeni ljudi podučavaju naše učenike, neophodno je povratiti ugled prosveti i u ovom svetlu, čime bismo privukli i veći broj studenata koji bi se školovali za rad u školstvu. Takođe, susrećemo se sve više sa potpuno demotivisanim profesorima koji usled niske plaćenosti i vezanosti ruku sve više gube početni entuzijazam i odustaju od pružanja maksimuma svojim učenicima. Pozivamo vas da se setimo svi da ulaganjem u prosvetu mi ulažemo u dugotrajnu investiciju, u najvrednije što država ima – u buduće generacije – na kojima kao što svi znamo, ostaje svet sutra.
– Uvođenje novog školskog predmeta i fokus na važnim zapostavljenim predmetima:
Važno je povratiti značaj danas olako zapostavljenih predmeta poput likovne i muzičke KULTURE i fizičkog VASPITANJA. Kao što vidimo, ovi predmeti imaju sufiks kultura i vaspitanje, naravno, sa razlogom. U današnje vreme kada su deca previše za telefonima, tabletima i ostalim uređajima, izuzetno je važno podsticati kreativnost i fizičku aktivnost kao način da prevaziđemo sve češću agresiju kod mladih. Istovremeno bismo ih učili i strpljenju kao zapostavljenoj veštini mlađih generacija. Ovo bismo postigli povećanjem broja ovih časova i temeljnijim pristupom obrade gradiva na ovim časovima.
Pored ovoga stekli smo utisak da našem obrazovanju nedostaje jedan opšti i univerzalni predmet koji će nas učiti onom elementarnom što se neopravdano očekuje da sami naučimo ili kako to mnogi kažu, onome čemu nas život uči. Na časovima ovog predmeta bi se govorilo o izgradnji međuljudskih odnosa, ispravnom i pogrešnom, subjektivnom i objektivnom, izgradnji discipline, poštovanju, dužnostima pojedinca prema porodici, prijateljima i društvu i ličnom doprinosu i važnosti opšteg dobra kod pojedinca, kao i osnovnim životnim veštinama poput pripremanja hrane, zamene sijalica,… Podsticalo bi se kritičko mišljenje i iskazivanje emocija kod učenika, što bi sve imalo pozitivne rezultate u budućnosti – deca bi bila otvorenija u komunikaciji sa roditeljima i shvatila bi od malena da postoji uvek mesto na kom će njihov glas da se čuje i gde će on biti bitan. S tim u vezi, uloga nastavnika treba da bude pre mentorska i da njima kroz ove časove bude omogućeno da prate pored profesionalnog razvoja učenika i razvoj osobe na ličnom planu, što bi moglo da pomogne da se spreče fatalne posledice poput ove u školi “Vladislav Ribnikar” ukoliko se uoče na vreme. Ovaj predmet bi trebalo da bude jedan od predmeta sa najvećim fondom časova jer prioritet našeg društva jeste da na kraju dana i školovanja postanemo dobri ljudi – čime bi škola dobila svoju potpunu ulogu – ulogu u formiranju ličnosti pojedinca. Ove časove bi mogli da drže kako razredne starešine (kao osobe koje najbolje poznaju učenike svog odeljenja), tako i pedagozi ili nastavnici građanskog vaspitanja. Važno je da se ovaj predmet brojčano ocenjuje i da na kraju školske godine on ulazi u prosek kako bi učenici bili svesni njegove važnosti kako bi temeljnije pristupili obrađivanju ovakvih tema i sadržaja.
– Smanjiti opterećenje nastavnika administrativnim procedurama kako bi bili usredsređeniji na vaspitno-obrazovni rad:
Kako bi vaspitno-obrazovni sistem bio što efikasniji, fokus nastave i nastavničke profesije ne treba biti na upisivanju podataka i informacija u elektronski dnevnik i vođenje evidencije, već na prisnijem odnosu sa učenicima.
Jedino kada nas budu prestali zanimati isključivo papirološki problemi i budemo se usredsredili na učenike, zbog kojih ceo obrazovni sistem i postoji, i lošu postavku odnosa između nastavnika i učenika, možemo doći do kvalitetnog rešenja i očekivati manji broj nepoželjnih situacija. I mi učenici i nastavnici smo ljudi na kraju dana, a ono što nas čini ljudima ne može biti pretvoreno u slova i brojeve upisane na nekoj onlajn platformi.
– Uvođenje preventivnih psiholoških pregleda i razgovora za sve učenike jednom godišnje:
Poput sistematskih pregleda na kojima učenici posećuju pedijatre i stomatologe svake godine, kako bi se oni uverili da je sve u redu sa fizički zdravljem đaka, tako je važno da postoji osoba koja će proveravati mentalno stanje pojedinaca.
Kroz godine i evidenciju stručna lica bi mogla uočiti ukoliko postoje neke promene na ovom planu kod određenog đaka, što bi moglo da potpomogne da se spreči razvoj lošeg psihičkog stanja učenika.
– Smanjenje pritiska na učenike u vidu ocenjivanja:
Danas je preovladalo mišljenje da ukoliko neko dete nema odličan uspeh ili sve petice, da se ono ne trudi dovoljno, da nije dovoljno dobro i nad tim detetom se vrši veliki pritisak. Sugerišemo da se u kontinuitetu vrši apel za razumevanje dece na roditelje i na taj način istaći da to što neko dete nije nadareno za jedan predmet ili granu nauke, ne znači da je manje vredno i da postoje druge stvari u kojima je dete dobro i koje oni treba da podstiču i pružaju detetu vetar u leđa.
Sprovođenje zakona o minimalnoj udaljenosti kladionica od školskih ustanova
Regulativa medija:
Želimo da ukažemo na važnost medija kao sredstva informisanja i njihove uloge u razvoju mladih. Mnogi mladi danas pronalaze svoje idole u ljudima koje viđaju na ekranima i zato je važno voditi računa o tome koga puštamo da vodi glavnu reč u medijima.
Zahtevamo sledeće:
– Zabrana prikazivanja rijaliti programa i sadržaja koji promoviše nasilje, vulgarnosti i sve neprikladne sadržaje koji zahtevaju oznaku 18+ u udarnom terminu ili u toku dana kada bi takav sadržaj bio dostupan gledanju deci.
– Stroža kontrola sadržaja kako bi se na vreme otkrio i zabranio svaki program ili emisija koji promovišu ili na nedoličnan način prikazuju prostituciju, narkomaniju, silovanja, alkoholizam, nasilje, nekulturan rečnik itd. na kanalima sa nacionalnom frekvencijom.
– Kontrola naslovnih strana tabloida i štampanih medija – zabrana nasilja i prikazivanja neprikladnog sadržaja poput golotinje ili potresnih scena na naslovnim stranama.
– Sankcionisanje za sve koji koriste govor mržnje, podstiču i odobravaju nasilje u školama na društvenim mrežama i u drugim medijima
– Zabrana promovisanja neprikladnih vrednosti kroz muziku i umetnost na javnim mestima – na primer, kroz koncerte i performanse. Stvaranje timova koji će odlučivati šta je dozvoljeno i prikladno za nastupanje na javnim manifestacijama.
Pozivamo sve profesore i učenike, kao i sve vas koji ste uvideli važnost problema, da se priključite i podržite ovakvu inicijativu nas mladih jer samo zajedno možemo da napravimo promenu, a nijedna bitna stvar se nije dogodila sama od sebe – zato ustanite, podignite glas i pokažite da vam je stalo! Pokažite da nećete okrenuti glavu i pustiti da ovo prođe kao još jedan u moru incidenata i rezultata lošeg sistema. Podržite nas mlade da promenimo ovaj svet i učinimo starije generacije ponosnim! Budimo odvažni da menjamo, budimo dovoljno hrabri da ostavimo trag!
Unapred zahvalni,
Učenici Prve beogradske gimnazije
Pesma Nikole Milanovića, učenika naše škole, kojom želimo da iskažemo nezadovoljstvo i alarmantnost trenutne situacije, kao i da iskažemo naše saučešće povodom monstruoznog događaja:
“Ko smo mi?
Ko smo mi?
Da li smo aveti, životinje ili ljudi?
Ko smo mi?
Nadobudni građanin koji se busa u grudi?
Ko smo mi?
Prosti, privilegovani sisar,
Lenjivac, koji se hvali što je bistar.
Ko smo mi?
U jaruzi medved koji stalno spava,
Preti svima, a ne bi dirn’o ni mrava.
Šta smo mi?
Zar smo zlo zavijeno u crno
Koje bi se svetilo krvno?
Ko smo mi?
Mi smo deca i učenici.
Mi smo roditelji i učitelji.
Mi smo sestra koja voli brata,
Mi smo sinovi koje voli tata.
Mi smo i mama i baka i deka.
Mi smo oni koji se bore protiv zle ćudi.
Mi to moramo, ako smo ljudi.
Nikola Milanović 4-1
Počivajte u miru anđeli