Akumulirani gubici su prešli iznos od 305 miliona evra. Jedna akcija
Rafinerije Brod tokom trgovanja krajem aprila na Banjalučkoj berzi
vrijedila je 0,0017 konvertibilnih maraka (KM), što je, prema
istraživanju portala capital.ba, najniže u posljednjih pedesetak
sedmica. Ekonomski analitičari pitaju kako je moguće da se ne izvrše
ozbiljnije kontrole u poslovanju Rafinerije Brod, koja bi mogla postati
novi slučaj Birač ili bosanskohercegovački Agrokor.
Po najnovijim cijenama po kojima su se 26. aprila na Banjalučkoj
berzi mogle kupiti akcije Rafinerije Brod, prostom matematikom se dođe
do računa da tržišna vrijednost Rafinerije iznosi tek nešto manje od
250.000 evra. Jedan medij slikovito je to opisao naslovom ‘Rafinerija
nafte Brod na dnu – vrijedi manje od Dodikovog mercedesa’, aludirajući
na skupocjenu limuzinu koja služi za prevoz predsjednika Republike
Srpske Milorada Dodika.
Kako su se napravili minusi od više stotina miliona evra, kome
Rafinerija duguje i ko će te minuse na kraju da plati, pitanja su koja
bi najprije morala da postavi Poreska uprava RS, mišljenja je ekonomista
Zoran Pavlović.
“Jer ako je dug napravljen prema domaćim firmama, onda će domaće
firme kao u slučaju Agrokora ostati bez novaca u slučaju stečaja, a ako
je prema stranoj firmi, onda je verovatno i stvarno moguće da neka
strana firma postane vlasnik Rafinerije, naprosto zato što joj se duguje
toliko novaca i po tom osnovu se vlasništvo, praktično, samo nije još
promenilo”, ističe Pavlović.
Samo prošle godine Rafinerija Brod poslovala je sa minusom od oko 7,5
miliona evra, čime je ukupni minus dostigao nešto više od 305 miliona
evra, podaci su to do kojih je došao portal capital.ba. Rafinerija je
dio Nestro grupacije pod upravom matične ruske državne kompanije
Zarubežnjeft u okviru koje posluju još Optima grupa, kao upravljačka
kompanija, a čine je još Rafinerija ulja Modriča i maloprodajne mreže
benzinskih stanica “Nestro Petrol”.
Rafinerija je dio Nestro grupacije pod upravom matične ruske državne kompanije Zarubežnjeft
Vlasnici najavljuju nova milionska ulaganja i zapošljavanje novih
radnika. Tokom nedavne posjete Rafineriji ulja u Modriči, predsjednik RS
Milorad Dodik rekao je da ne stoje tvrdnje o lošem poslovanju.
“Ovo o čemu smo ovdje razgovarali i što smo mogli da vidimo najbolje
demantuje sve one koji govore o bilo kakvim lošim trendovima i lošim
pokazateljima ove kompanije. Imamo uvjeravanja rukovodstva da će
kompanije nastaviti da rade”, rekao je Dodik.
Rusko vlasništvo nad rafinerijama nafte i ulja predstavlja zapravo i
personifikaciju ruskog političkog prisustva u Republici Srpskoj. No,
poučeni onim što se dešavalo u Birču,
odnosno, kako su Litvanci napustili zvorničku Fabriku glinice i dugove
ostavili građanima RS, strahuje se da bi se sličan scenario mogao
dogoditi i sa Rafinerijom Brod.
“Moja procjena je da će se Rusi sasvim sigurno u jednom trenutku
povući, a dug će kao i uvijek i kao u svakim ovakvim vidovima
kriminalnih radnji, nedozvoljenih zakonom, pasti na teret građana”,
komentariše lider Pokreta ‘Restart Srpska’ Stefan Blagić.
Tako je, podsjeća, bilo sa svim bankama koje su propale i javnim novcem u tim bankama koji je propao.
“Kako je moguće da bilo koja firma, evo u ovom slučaju firma koja je
privatizovana od strane ruskog kapitala, bilježi tolike iznose duga, dug
Poreskoj upravi, dug radnicima itd., ko to dozvoljava i kako je moguće
uopšte da se to dozvoli? Mi smo svjesni da u ovoj zemlji, običan
privrednik koji nema nikakvu političku zaštitu, ako ne uplati jedne
doprinose, dolazi mu kazna i blokiraju mu se računi”, konstatuje Blagić.
U revizorskom izvještaju, revizori su istakli da nastavak poslovanja
Rafinerije nafte Brod zavisi od kontinuirane finansijske pomoći matičnog
društva. Revizija je utvrdila i da se najveći dio obaveza odnosi na
obaveze prema povezanim licima, dok se dio odnosi i na Poresku upravu RS
za poreske obaveze koje su reprogramirane na čak 12 godina. Poreska
uprava RS, u nedavno okončanoj ponovljenoj kontroli, utvrdila je da
Rafinerija Brod nije platila 1,1 milion poreskih obaveza.
Zoran Pavlović ističe da je samo jedna trgovina akcijama po mizernoj cijeni pokazala svu apsurdnost ekonomskog stanja u BiH.
“A to je da jedan tako veliki pogon, u koji je mnogo uloženo, u kojem
radi 900 i nešto ljudi, koji određuje i rafinerijske cijene u Bosni i
Hercegovini za trgovce, tako jedan značajan i ozbiljan kapacitet sa
tolikim dugovima živi i funkcioniše i niko ne zna kuda taj ‘brod’ ide.
Tako da u toj celoj priči, kada bi se uzela neto vrednost Rafinerije
Brod, možda ona zaista i ne vredi više nego tih 440.000 maraka ili manje
od mercedesa predsjednika RS”, zaključuje Pavlović.
Rusi su u vlasništvu nekadašnje Naftne industrije Republike Srpske prisutni od 2008. godine.