Moto nove austrijske vlade je “Austrija na prvom mestu!”. Austrijska
ekonomija je pre svega izvozno orijentisana, što znači da joj trampovski
trgovinski ratovi nisu na raspolaganju, ali ružičasti nacionalizam je
sasvim druga stvar. Dok se Slobodarska partija (FPÖ), na čijem čelu je
zamenik premijera Hans-Kristijan Štrahe, iz sve snage trudi da održi
imidž zastupnika “običnih ljudi” – Narodna partija (ÖVP) pod vođstvom
premijera Sebastijana Kurca glumi spokojnu razložnost i konzervativnu
ozbiljnost.
Obe partije sve teže održavaju ustaljene identitete svojih političkih
brendova. Slobodarska partija je sve otvorenije neprijateljski
nastrojena prema neutralnim institucijama kao što je javni servis (ORF),
na šta Narodna partija ćuti bez komentara. S druge strane, neoliberalna
ekonomska politika Narodne partije dovodi Slobodarsku partiju u
nezgodnu situaciju. Tokom poslednje dve decenije ova stranka se
predstavljala kao zastupnik nacionalne države blagostanja i na osnovu
toga je na prošlogodišnjim izborima uspela da dobije više od 60 posto
glasova radničke klase. Njeni birači su očekivali bolji život i vlast
koja će se ozbiljno pozabaviti njihovim problemima.
Udružena nacionalistička desnica treba da reši sledeći paradoks: kako
zadržati birače dok istovremeno aktivno radite protiv njihovih
interesa. I rešenje je pronađeno u starom nacionalističkom mamcu: Heimat
(domovina). Solidarnost u smislu redistribucije bogatstva, društvene
odgovornosti i pravedne raspodele rizika zamenjena je narodnjačkim
osećanjem pripadanja.
Ova koalicija je bez oklevanja smanjila socijalna davanja za
siromašne i poreze za bogate. Prva stvar koju je vlada uradila po
preuzimanju vlasti bilo je ukidanje novčane podrške za starije
nezaposlene. Ekonomski napredak je navodno obesmislio takva davanja. Ali
stariji nezaposleni su naročito izloženi sistemskoj diskriminaciji na
tržištu rada, bez obzira na generalno stanje ekonomije i ova
diskriminacija često vodi dugoročnoj nezaposlenosti. Vlada planira i
smanjenje budžeta za javnu službu zapošljavanja za čak 30 odsto. Sistem
socijalne zaštite će zbog toga pretrpeti ogromnu štetu.
Koalicija je na kritike odgovorila najavom ukidanja takozvane hitne
socijalne pomoći. Ova mera služi da se premosti jaz između pomoći za
nezaposlene i osnovne socijalne pomoći i omogućava ljudima da prebrode
nepredviđene slučajeve finansijske nužde bez ustupanja svoje imovine
državi. Ukidanje hitne socijalne pomoći bilo bi jednako uvođenju sistema
Harc IV – nemačkog kaznenog sistema za dugoročno nezaposlene – sa
jednom bitnom razlikom: prag ispod kojeg vlasti mogu konfiskovati
klijentovu imovinu bio bi znatno niži.
Konačno, vlada planira da podigne zakonski broj radnih sati sa 8 na
12. Ovo će smanjiti bonuse za prekovremeni rad i time značajno sniziti
plate. U martu je ÖVP-ov ministar ekonomije rekao da će nezaposleni
morati da prihvataju i poslove do kojih se putuje dva i po sata, jer se,
kako je objasnio, društveni život i lični odnosi danas ionako odvijaju
preko interneta. Ove mere će pre svega pogoditi muškarce preko 50 godina
starosti – to jest tipične glasače ÖVP-a.
***
Kako bi predupredila socijalni bunt, ekstremna desnica se sve više oslanja na nostalgični koncept otadžbine, Heimata. Zapravo, ona ga koristi već decenijama. Heimat se obično definiše u odnosu prema „strancima“ ili „onome što je strano“ – Bliskom istoku, islamu, urbanoj modernosti. Heimat
tako postaje osnovni osećaj zajednice koji se ljudima sa dna
socio-ekonomske lestvice nudi kao ideološka kompenzacija za sve ono za
šta su uskraćeni.
Partijski manifest FPÖ-a sadašnji trenutak opisuje kao „doba
poricanja identiteta i otuđivanja ljudi od svojih korena“, i poziva na
„jačanje kulturalnog identiteta“ kroz očuvanje regionalnih običaja.
Ekstremna desnica se u tom smislu trudi da što više članova studentskih
udruženja (inače rasadnika FPÖ kadrova) postavi na zvanične funkcije. Od
ukupno 51 poslanika, njih 17 pripada studentskim bratstvima i
sestrinstvima. I u ministarstvima pod kontolom FPÖ-a situacija je
slična.
Mnoga od ovih bratstava su se nedavno našla pod lupom javnosti. Jedno
od njih, „Germania“, suočava se sa optužbama za oživljavanje nacizma,
nevoljno pokrenutim od strane FPÖ-ovog ministarstva unutrašnjih poslova
nakon što je u javnost isplivao podatak da je ovo bratstvo koristilo
nacističke pesmarice. Jedna od pesama je sadržala i stih: „Pustite gas,
drevni Germani, da dovršimo i sedmi milion“.1
To je označilo prelazak crvene linije za većinu članova ÖVP-a.
Kada je izbio skandal, FPÖ je reagovao podržavši svog kandidata za
regionalne izbore u Donjoj Austriji – inače potpredsednika bratstva
„Germania“. Tek nakon pritisaka od strane predsednika i istaknutih
zvaničnika ÖVP-a, FPÖ je nevoljno prihvatio da se distancira od ovog
kandidata.
***
I ÖVP koristi koncept Heimata i njegove kulturalne
odrednice. Saradnja između dve partije posebno se odražava na kulturnu
politiku ove koalicije, koja demonstrira harmoniju između desnog centra i
ekstremne desnice.
Vladin program kulture pravi razliku između visoke i popularne
kulture, tumačeći prvu u terminima turizma, balova sa Mocartovom muzikom
i festivala u Salcburgu, a drugu u terminima lokalnih običaja kao
izvora desne identitetske politike. Ova koalicija naročito naglašava
„produktivnu interakciju“ između ova dva sektora. Ministarstvo kulture,
koje je pod kontrolom ÖVP-a, uvelo je takozvanu „austrijsku kvotu“ u
finansiranje umetnosti, zajedno sa povećanom podrškom regionalnoj
kulturi – očigledan znak pritiska iz FPÖ-a.
Uticaj konzervativnog ÖVP-a jasno se prepoznaje u pasusu vladinog
programa u kojem se tvrdi da umetnost ne treba da bude cilj po sebi.
Široka raspodela sredstava ubuduće će biti zamenjena „jasnom
orijentacijom ka rezultatima“. Finansijska podrška od strane države će
od biti „odskočna daska za finansijsku nezavisnost“. Opstaće samo
uspešni na tržištu. Umetnička sloboda će biti zasnovana na potražnji.
Ova zavisnost od komercijalnog mejnstrima najviše će pogoditi upravo
projekte kritički orijentisane prema vlasti.
Politička strategija iza ovih mera formulisana je sa posebnom
jasnoćom od strane visokorangiranog FPÖ kandidata za Tirol: „Ideološka
umetnost poput feminističke ili kvir umetnosti trebalo bi da prestane da
dobija sredstva i umesto toga bi morala da opstane na slobodnom
tržištu. S druge strane, negovanje tradicije i Heimata, kao i narodne kulture i umetnosti svih vrsta, trebalo bi da dobija više sredstava“.
Feministička umetnička scena je veoma kritična prema aktuelnoj
situaciji u Austriji. Sestrinstvo „Hysteria“ je toliko pritiskalo
organizatore FPÖ-vog Akademskog bala da su ove godine morali da uvedu
softver za prepoznavanje lica, kako bi mogli da zabrane ulaz nepoželjnim
gostima. Naime, prethodne godine su se feministkinje utopile u
desničarsku publiku, a zatim razvile veliki transparent sa sloganom
„Društvo za zaštitu muškaraca“ dospevši na naslovne strane svih novina.
Opozicija se 2017. ujedinila u Donjoj Austriji kada je vladajuća
koalicija ÖVP-FPÖ najavila da će za trećinu smanjiti budžet za nezavisne
kulturne incijative. Ponuđeno obrazloženje glasilo je da će aktuelni
ekonomski napredak olakšati prelazak nezavisne umetničke scene na
otvoreno tržište. Konzervativci ne kriju svoje fantazije o deficitu od
nula odsto: niska potrošnja je prioritet čak i kada je ekonomija zdrava.
Jaka država se ne boji tržišta. Rigoroznih mera štednje bili su
pošteđeni samo regionalni muzeji i muzičke škole. Usledio je oštar
odgovor kulturnog sektora. Široka koalicija umetničkog i civilnog
sektora uspela je da privuče medijsku pažnju raznolikim protestnim
akcijama i peticijom za koju je prikupljeno preko 17.000 potpisa. Pod
ovim pritiskom regionalna vlada je smanjila budžetske uštede na 10
odsto.
***
„Koordinisana“ strategija finansiranja umetnosti od strane nove vlade
tipičan je primer njenog pokušaja da iskombinuje ekonomski profitabilnu
trgovinu sa politički profitabilnom nacionalnom kulturom. Vladajuće
partije su prepoznale savršeni spoj neoliberalizma i nacionalizma. Javna
demonstracija sloge između dve vladajuće partije prikriva radikalno
odstupanje od modela države blagostanja, koji je uspostavio
socijaldemokratski premijer Bruno Krajski u periodu od 1970. do 1983.
Ipak, nije sve izgubljeno. Oba koaliciona partnera suočavaju se sa
ogromnim izazovima. Kurc treba da nametne svoju volju moćnim regionalnim
guvernerima i prevaziđe široko rasprostranjenu odbojnost konzervativnog
biračkog tela prema nacističkim ispadima FPÖ-a. Štrahe takođe odbija
svoje glasače. S jedne strane on ujedinjuje prave desničarske
ekstremiste koji odbijaju da se odreknu nacističke ideologije. Sa druge,
ljudi sa dna društvene lestvice počinju da shvataju da FPÖ radi protiv
njihovih interesa. Prema skorašnjoj anketi, dve trećine građana ne
očekuje bolji život posle dolaska nove vlade.
Dok umetnički sektor ima resurse potrebne za mobilizaciju javnog
mnjenja, te je stoga dobro pripremljen za odbranu od političkih napada,
tradicionalni glasnogovornik siromašnijih građana Austrije izložen je
sve većem pritisku. To je radnička komora, telo koje zastupa radnike i
zaposlene, koje je odavno omiljena meta desnice. Ali uz već rutinske
verbalne napade, ova komora je sada izložena i pretnjama finansijskih
restrikcija. Odgovarajući na to, ona je glasno kritikovala planove za
smanjenje socijalnih davanja i trenutno zajedno sa unijom sindikata
priprema veliku akciju. I grupa ogorčenih hrišćanskih socijalista pod
vođstvom Mihaela Landaua, čelnika udruženja Caritas, otvoreno kritikuje
to što vlada „zaboravlja najsiromašnije“.
Narastajući bunt daje razloga za nadu da germano-nacionalistička
nostalgija ÖVP-a i FPÖ-a neće još dugo skretati pažnju birača sa
drastičnih mera štednje koje ova koalicija sprovodi. Ali uslov uspešnog
otpora je jačanje solidarnosti u opoziciji – parlamentarnoj i onoj izvan
parlamenta – i širenje solidarnosti na one koji su bili zaslepljeni
desničarskom identitetskom politikom. Oni treba da uvide da mitovi krvi i
tla ne mogu biti zamena za politiku solidarnosti među ljudima.
© Raphaela Tiefenbacher, Blätter für deutsche und internationale Politik
Eurozine, 04.04.2018.
Sa nemačkog originala na engleski preveo Simon Garnett
Sa engleskog preveo Rastislav Dinić
1. Citirano prema tekstu Nine Horaczek “Wir schaffen die siebte Million / Dovršimo i sedmi milion”, magazin Falter, april 2018.