… Nade Dr Macure koja će nam tog jutra – pored uobičajenih saveta
da pijemo puno tečnosti i da se odenemo slojevito .- preporučiti da za
tu zgodu obučemo kožne gaće. Nije obavezno da budu crvene boje.
Slušaj ‘vamo, marvo – tako će nekako započeti Rogonjin inauguracioni
solilokvij – davno sam ja došao, samo me – rastrzani između Evropske
unije i Rusije, zaokupljeni međusobnim prepičkavanjima, drusnim guzama i
razjapljenim međunožjima pevaljki, zabavljeni farmama, zadrugama,
vojnim, gej i grand paradama – niste primetili ili ste se, pre će biti,
pravili da me ne primećujete, ili ste možda – ni to nije isključeno –
mislili da sam neko drugi, recimo ona Neočekivana sila koja dolazi
niotkuda i rešava stvar…
Počujte sad šta će vam reći Rogonja. Društvo koje posle dvesta godina
srljanja i potucanja, oranja nosom i drljanja dupetom, nije naučilo
sledećih nekoliko stvari: 1. Da mala, jadna, bedna, besputna, drljava,
razvaljena i bezakona država tehnički nije u stanju da silom oružja
(koje, uzgred, i nema) napravi istu takvu jadnu i bednu, samo pet puta
veću državu. 2. Da se bajonetima može svašta učiniti, ali da se na njima
ne može sedeti. 3. Da batina ima dva kraja koje Fortuna svaki čas
okreće. 4. Da društvo koje saborno i iz dubine kolektivne duše prezire i
koje pet sitnih para ne daje na autoritet ustava, zakona i kulture po
sili nužde mora večno grcati u neustavnosti, bezakonju i nekulturi
autokratija (raznih boja) 5. Da (po sopstvenoj proceni) “bolji deo” tog
društva, koji od novinarke koja radi intervju sa predsednikom države –
ma kakvi i predsednik i država bili – potajno očekuje da predsednika
ispičkara, popljuje i potom umlati, pa da posle vrhušku “boljeg dela”
dovede na vlast, a koji bi – viđi sad vraga – ako bi novinarka počem
postupila tako, a pokušaj studijske smene vlasti iz nekog (kog li.Bože)
razloga propao, licemero graknuo da je to “strašno”, “nečuveno” i da
“zaslužuje najstrožu kaznu”, takvo društvo – kažem vam ja, Rogonja –
nije baš da zaslužuje da dibidus ne postoji, ali će od danas i ninje i
prisno i vo vjeki vjekov postojati pod mojim, Rogonjinim, uslovima,
unekoliko različitim od onih “vaših uslova” pod kojima ste onomad hteli u
EU…
Možda se pitate – šta će posle biti. Evo šta. Neće Rogonja čestito ni
završiti inauguracionu govoranciju, a polovina Srbije će početi da
skandira “Ro-go-nja, Sr-bi-ne”, dočim će se druga polovina povući u
mutlake i kafiće da lamentira kako nikada nije bilo gore nego pod
Rogonjom.