Nastavnici i profesori fizičkog vaspitanja u Srbiji obavili
su istraživanje, a rezultate koje su dobili su alarmatni, jer po njima
čak 70 odsto naše dece nedovoljno je fizički aktivno, dok se samo 18
odsto njih bavi sportom.
Ostali učenici fizičkom aktivnošću se bave jedino na
časovima fizičkog vaspitanja i izabranog sporta. Samo 30 odsto dece u
slobodno vreme igra fudbal, košarku, odbojku, lastiš u parku ili
dvorištu, ali zato 70 odsto njih kad god ima slobodnog vremena najčešće
ga provodi uz kompjuter, telefon ili televizor.
Goran Petrović, nastavnik fizičkog u Osnovnoj školi
“Mladost” na Novom Beogradu, kaže da je paradoks kada se kaže da je
Srbija zemlja košarke, sporta… jer su današnja deca potpuno zanemarila
fizičku aktivnost.
Ne znaju pravila igre “između dve vatre”!
– Kada sam išao u školu na svakom malom odmoru sa drugarima
sam igrao fudbal. Bilo nam je dovoljno samo pet minuta. I to smo jedva
čekali. Sada takvu sliku ne možemo da vidimo ni u jednoj školi. Deca u
petom razredu ne znaju koja su pravila igre “između dve vatre”. To je
veliki problem. Živimo sa “plazma generacijom”, kojoj su kosti do te
mere lomljive, da je to strašno. I sve je to posledica načina života i
ishrane – ističe Petrović.
Kako se nekada radilo fizičko
Objašnjava da današnja deca lako odustaju i da se često žale
na umor, što ranijim generacijama takva izvlačenja nisu padala na
pamet.
– Ako im je nešto teško, neka vežba koja traži izdržljivost,
oni odmah odustaju. Žale se i izvlače na zamor ili neki zdravstveni
problem – tvrdi Petrović.
Kaže da je najveći problem u sistemu obrazovanja, da deca do
četvrtog razreda razvijaju motoričke sposobnosti i ako se to propusti,
nikada više ne može da se nadoknaditi.
A upravo je i problem fizička aktivnost male dece, smatraju
nastavnici fizičkog sa kojima je “Blic” razgovarao. Kažu da učitelji i
učiteljice nekada časove fizičkog, koji su po rasporedu, zamenju nekim
drugim predmetom, ili ako se održava čes fizičkog, deca se više igraju
nego što vežbaju.
U moje vreme niko nije zabušavao na času fizičkog
Nebojša Stojanović, profesor fizičkog u medicinskoj školi
“Dr Milenko Hadžić” u Nišu priseća se da su u njegovo vreme svi učenici
iz škole na velikom odmoru radili telesne vežbe, i da niko nije
zabušavao.
– Za moje učenike primenjujem jedan test, koji je napravljen
osamdesetih godina i koji mi pokazuje kakave su im motoričke i fizičke
sposobnosti. Deca se ocenjuju od jedan do četiri i verujte mi, od 250
učenika samo troje ili četvoro njih dobije prosečnu ocenu tri – ističe
Stojković.
Kaže da je evidentno da se deca malo bave fizičkim
aktivnostima i priseća se da su se deca se u zlatno doba u školi bavili
raznim sportovima.
Recimo osamdsetih, organizovani su odlasci u streljanu, pa
su deca mogla da gađaju ili pucaju iz vazdušnih pušaka. Danas toga više
nema.
– Deca imućnijih roditelja idu na sport, dok oni čiji
roditelji nemaju novca uskraćena su za bavljenje fizičkom aktivnošću van
škole. I to je nešto što se danas primećuje – tvrdi Stojković.
Mišljenje Jasne Đukić, nastavnice fizičkog vasiptanja u
Osnovnoj školi “Đura Jakšić” iz Kaća i predsednice Društva pedagoga
fizičkog vaspitanja Vojvodine kaže da je gimnastika deci zadaje najviše
problema.
Gimnastika najveći problem
– Današnjoj deci veliki je izazov da se penju uz konpac ili
razboj, jer nemaju snagu u ramenom pojasu. Kao manji se nisu peli na
drveće, na primer da bi brali trešnje kao što su to ranije činile
generacije dece. To zahteva aktivnost svih mišića tela. Oni sada jedino
što podižu jeste mobilni telefon, žive u virtuelnom svetu, igraju razne
igrice sa kojima zadovoljavaju tu potrebu za igranjem, ali nemaju
fizičku aktivnost – ističe Đukić.
Danas deca radije igraju igrice nego fudbal u parku
Ona kaže da su deca ranije mnogo više vremena provodila
napolju, a manje vremena u školi. Danas im je povećan broj predmeta, pa
tako deca sa 12 godina u školi sede i po pet ili šest časova. Imaju
manje vremena za igru. Sa druge strane roditelji sada rade do pet sati
popodne, pa ona manja deca, nakon nastave, provode vreme u boravku, gde
takođe ne mogu da se igraju već sede.
Ova nastavnica fizičkog kaže da kada joj na času deca stanu u vrstu odmah može da uočim ko ima slabu motoriku, a ko ne.
Lekari ih oslobađaju nastave fizičkog
– Neka deca se prvi put u životu u šestom ili sedmom razredu
susreću sa gimnastikom, odnosno preskakanjem kozlića. Izbezumljeni su,
jer ne znaju kako da ga preskoče. Susrećem se i sa situacijom da
devojčice u sedmom i osmom razredu izbegavaju fizičko i na tim časovima
sede. Mnoge od njih traže da budu i oslobođene, a lekari im izlaze u
susret – pojašnjava ona.
Smatra da današnji roditelji mnogo štite svoju decu, pa se
dešava da im kupuju patike na čičak i u vrtiću, ali i u petom razredu.
– Preskakanje vijače ili lastiša treba da budu sastavni deo
detetovog života, ali, oni ništa od toga ne rade, jer imaju prekomernu
telesnu težinu. I to je napor za njih. Lastiš su devojčice stalno
preskakale, danas toga nema. A i roditelji im brane da se isprljaju,
tako da moraju da ostanu mirni – tvrdi Đukić.