Ona učiteljica Smilja je nas rulju u razredu ispitivala gradivo iz
poznavanja prirode i društva. Najprvo je ona prozvala onu Nelu
Svinjogojstvo. Onda je uča Smilja nju pitala: „Nela, šta nam moš reć o
sramotnoj, nepravednoj i neoprostivoj presudi Haškog suda protiv
hrvackih odličnika i generala?“ Nela Svinjogojstvo je rekla: „Mogu reć
da je ta presuda sramotna, nepravedna i neoprostiva!“ Uča je rekla:
„Bravo Nela, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu tuljanicu Nivesku. Ona je nju
pitala: „Niveska, da li po tvom mišljenju naše heroje i mučenike šta su
osuđeni u Hagu tribamo smatrat našim herojima i mučenicima ili ratnim
zločincima?“ Tuljanica Niveska je rekla: „Tribamo ih smatrat našim
herojima i mučenicima!“ Uča je rekla: „Bravo Niveska, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Rina Sajlu. Ona je njega
pitala: „Rino, šta ti misliš o teškoj neistini i neopisivoj kleveti da
je hrvacki državni vrh planirao i proveo udruženi zločinački pothvat u
susidnoj Bosni i Hercegovini?“ Rino Sajla je rekao: „Mislin da je to
teška neistina i neopisiva kleveta!“ Uča je rekla: „Bravo Rino, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu balibanicu Lidiju. Ona je nju
pitala: „Lidija, šta nam moš kazat o onim beštijama i odvratnim
izdajničkim govnima koja se slažu sa sramotnom, nepravednom i
neoprostivom presudom Haškog suda?“ Balibanica Lidija je rekla: „Mogu
reć da su to beštije i odvratna izdajnička govna!“ Uča je rekla: „Bravo
Lidija, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Kanu Štetu. Ona je njega
pitala: „Kane, da li su hrabre oslobodilačke akcije hrvacke vojske u
susidnoj Bosni i Hercegovini bile hrabre oslobodilačke akcije ili čin
agresije?“ Kane Šteta je rekao: „Bile su hrabre oslobodilačke akcije!“
Uča je rekla: „Bravo Kane, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu pedericu Sandru. Ona je nju
pitala: „Sandra, kako bi ti nazvala onu kravu i petokolonašicu Vesnu
Pusić koja kaže da presuda u Hagu nije presuda protiv hrvackog naroda
nego protiv grozne politike koja je vođena devedesetih?“ Pederica Sandra
je rekla: „Nazvala bi je kravom i petokolonašicom!“ Uča je rekla:
„Bravo Sandra, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala malu Teicu. Ona je nju pitala:
„Teice, kako bi ti opisala neviđene izmišljotine i umobolne imsinuacije
da su časni pripadnici hrvackih obrambenih snaga u susidnoj Bosni i
Hercegovini otvarali logore za muslimane?“ Mala Teica je rekla: „Opisala
bi ih ka neviđene izmišljotine i umobolne imsinuacije!“ Uča je rekla:
„Bravo Teice, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala mog druga Dina. Ona je njega
pitala: „Dino, šta se vidi iz presude Haškog suda koja je prepuna mržnje
prema hrvackom narodu i hrvackoj državi?“ Dino je rekao: „Vidi se da je
ona prepuna mržnje prema hrvackom narodu i hrvackoj državi!“ Uča je
rekla: „Bravo Dino, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Bešu Tableta. Ona je njega
pitala: „Bešo, kakav je po tvom mišljenju bija hrvacki velikan,
genijalni ratnik, heroj i humanista general Praljak, kojeg je zločinački
sud u Hagu osudija na dvajs godina zatvora?“ Bešo Tablet je rekao: „On
je po mom mišljenju bija hrvacki velikan, genijalni ratnik, heroj i
humanista!“ Uča je rekla: „Bravo Bešo, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Mišu Jumu. Ona je njega
pitala: „Mišo, šta nam moš reć o stravičnoj laži i gnjusnoj obmani da je
general Praljak naredija rušenje starog mosta u Mostaru?“ Mišo Juma je
rekao: „Mogu reć da je to stravična laž i gnjusna obmana!“ Uča re rekla:
„Bravo Mišo, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu degenicu Renči. Ona je nju
pitala: „Renči, šta ti misliš o veličanstvenom i dostojamstvenom činu
kada zastupnici u hrvackom saboru odaju počast osuđenom ratnom
zločincu?“ Degenica Renči je rekla: „Mislin da je taj čin veličanstven i
dostojamstven!“ Uča je rekla: „Bravo Renči, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Šeru Blajburgera. Ona je
njega pitala: „Šera, kakav je bija pravedan, obrambeni i oslobodilački
rat šta su ga Hrvati pod vodstvom Franje Tuđmana vodili u susidnoj Bosni
i Hercegovini?“ Šera Blajburger je rekao: „Taj rat je bija pravedan,
obrambeni i oslobodilački!“ Uča je rekla: „Bravo Šera, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja opet prozvala onu Nelu Svinjogojstvo. Ona
je nju pitala: „Nela, za šta je general Praljak, hrabro položivši svoj
život za hrvacki narod i hrvacku državu, hrabro položija svoj život u
Hagu?“ Nela Svinjogojstvo je rekla: „Položija ga je za hrvatski narod i
hrvacku državu!“ Uča je rekla: „Bravo Nela, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu tuljanicu Nivesku. Ona je nju
pitala: „Niveska, kako bi ti nazvala neustrašivu i nadasve plemenitu
odluku generala Praljka da će rađe popit otrov nego da popije dvajs
godina robije?“ Tuljanica Niveska je rekla: „Nazvala bi je neustrašivom i
nadasve plemenitom!“ Uča je rekla: „Bravo Niveska, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Rina Sajlu. Ona je njega
pitala: „Rino, da li bi izrode koji ne misle da je presuda Haškog suda
zločin protiv hrvackog naroda tribalo linčovat i razbit in pičke ili bi
ih tribalo linčovat i razbit in pičke?“ Rino Sajla je rekao: „Tribalo bi
ih linčovat i razbit in pičke!“ Uča je rekla: „Bravo Rino, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Kanu Štetu. Ona je njega
pitala: „Kane, kakvo mora bit jedinstveno, istoznačno i nepodiljeno
mišljenje svih Hrvata o domovinskom ratu?“ Kane Šteta je rekao: „Mora
bit jedinstveno, istoznačno i nepodiljeno!“ Uča je rekla: „Bravo Kane,
sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala onu pedericu Sandru. Ona je nju
pitala: „Sandra, kako bi ti nazvala slobodno, demokracko i istinoljubivo
društvo u kojem svi misle ka jedan?“ Pederica Sandra je rekla: „Nazvala
bi ga slobodnim, demokrackim i istinoljubivim!“ Uča je rekla: „Bravo
Sandra, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala malu Teicu. Ona je nju pitala:
„Teice, ako postoje takve proklete zviri, takvi mentalni bolesnici i
takvi mrzitelji Hrvacke koji o presudi Haškog suda ne govore isto šta na
televiziji nonstop govore Ivo Lučić, Ante Nazor i Višnja Starešina,
kako bi ih ti opisala?“ Mala Teica je rekla: „Opisala bi ih ka proklete
zviri, ka mentalne bolesnike i ka mrzitelje Hrvacke!“ Uča je rekla:
„Bravo Teice, sidi!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala mene. Ona je mene pitala: „Robi,
kako se zove to kad cili hrvacki narod udruženo širi istinu o
domovinskom ratu?“ Ja sam pomislijo: „Zove se udruženi zločinački
pothvat!“ Samo nisam to rekao jer pošto sam čvrsto spavao.
Onda je učiteljica Smilja glasnije podviknila: „Alo, Robi, čuješ li
ti mene? Ponoviću pitanje ako sidiš na ušima: kako se zove to kad cili
hrvacki narod na čelu sa presjednicom i premijerom udruženo širi istinu o
domovinskom ratu?“ Ja sam pomislijo: „Zove se udruženi zločinački
pothvat!“ Samo nisam to rekao jer pošto sam čvrsto spavao.
Onda je učiteljica Smilja dreknila: „Robi! Jel mi ti to spavaš na
satu, kretenčino jedna?! Pa ispaliću na ganglije, jebate irud! Cili
razred je budniji nego ikad, a ti mirno hrčeš u zadnjoj klupi, pizdaliti
materina!“ Ja nisam ništa rekao jer pošto sam čvrsto spavao. Samo onda
je meni skriknilo isprid face: „Budi se više, čoviče, zakasnićeš u
školu!“
To je bila moja moja mama šta je skriknila. Ja sam otvorijo oči i
piljio sam u nju sa teškim ošamutom. Mama je pitala: „Šta si tako
izneređen, sinak? Nemoj mi reć da si opet sanja da si crna ovca?“ Ja sam
klimnijo sa glavom i brisao sam suzicu iz oka. Mama je rekla: „Ajme,
jadničak moj! Ništa se ti ne brigaj, to ti je tako samo u snu!“ Onda je
mama mene pomilkila po kosici. Ona je rekla: „Aj digni se sad, stvarno
ćeš zakasnit! Mama ti je opeglala čistu bilu vunu! Idi je obuci i mrš u
školu!“
Robi K. (IIIa)