Fejsbuk, ponedeljak. Moja malenkost (u daljem tekstu Ovaj
Matorac) dobija poruke u inboks. Neki klinac (u daljem tekstu Neki
Klinac mi piše).
11:37 Neki Klinac: “Kesiću, želim da te pitam da li bi
podržao i razglasio ovu vest o protestima danas ispred Skupštine u 18h.
Svaka pomoć je dobrodošla, znaš i sam. Hvala unapred!”
Klikćem na link eventa koji mi je Neki Klinac poslao. Naziv je “Protest protiv diktature”. Odmah mi se prevrne želudac.
“Sad ste se setili da protestujete protiv diktature”, mislim se. “Gde
ste juče da protestujete svojim glasom na biračkom mestu i da naterate
oca, brata, staru majku, šurnjaju i snaju da glasaju? Šta ste radili
svih ovih meseci i godina na svojim fakultetima, jesu vam zasmetale
lažne diplome, kupljeni doktorati i plagijati, jel’ vam zasmetalo što
ćete, čak i ako završite fakultet, posao dobiti samo ako se učlanite u
Stranku, jel’ vam zasmetalo svakodnevno medijsko zaglupljivanje, jel’
vam zasmetalo pucanje u nogu pravnoj državi pre godinu dana u
Hercegovačkoj, jel’ vam zasmetalo da vas lažu u oči iz dana u dan, jel’
vam zasmetao Helikopter, jel’ vam vređaju inteligenciju silni Pinkovi,
Hepiji, Informeri, Marići, Vučićevići, Mitrovići… jel’ vam smeta što su
vam dekama i bakama smanjene penzije, iako im je rečeno da im nikako
neće biti smanjenje penzije i jel’ vam smeta što vam je zbog toga malo
smanjen i džeparac? Jel’ vam smeta što opcija da u svojoj rođenoj zemlji
gradiš budućnost gotovo i da ne postoji?”
Tako razmišljam, ljut na inertnu omladinu i odgovaram:
12:09 Ovaj Matorac: “Ovo deluje jako neozbiljno. Neću da razglasim ovo.”
I zaista, na prvi pogled, nevezano za moju razočaranost omladinom,
event deluje pomalo neozbiljno. Nit’ piše ko poziva, nit’ ko organizuje,
nit’ kakva je strategija, ni koji su ciljevi. Protiv diktature, OK, ali
šta se traži – da se diktator pokaje i kaže, “evo, neću više biti
diktator”? Ponavljanje izbora? Šta? Pa naglasite to negde, majku mu
malu!
12:11 Neki Klinac: “Pa ja bi voleo da može nekako da se
uozbilji. Spontano je nastalo i ljudi podržavaju. Jel’ možeš bar da mi
daš neki savet kako bi trebalo možda nešto drugačije da uradim?”
Fini neki dečko. Lepo pita. Ali ja sam matori rezignirani skot, pa odgovaram.
12:24 Ovaj Matorac: “Imam savet. Mani se ćorava posla.”
Otkud mi sad to!? Pa ja nikad nisam izgovorio frazu “ćorava posla”. Kada sam postao takav džangrizavi deda?
12:28 Neki Klinac: “Hvala ti u svakom slučaju, ako se
ispostavi da je ozbiljnije nego što se čini, jel’ mogu da računam na
tebe?”
12:35 Ovaj Matorac: “Videćemo. Nije sad trenutak. Nema ni k
od kritične mase. Omladina je inertna. Mladi zatupljeni. E, kad se setim
moje mladosti. Pa ja sam bre sa 13 godina išao na demonstracije. Vukao
majku u prve redove mitinga, bežao kao srednjoškolac od murije, dobijao
batine, hapšen…Ko će sad da se cima? Ko? Batali zato. Ne pokreći ništa
jer nema energije.”
12:41 Neki Klinac: “Ima još ljudi koji su spremni da se
cimaju. Ako nema energije moramo nekako da je stvorimo, jel’ tako ? Neko
mora nešto da pokrene. Ne smemo da dopuštamo sebi da ćutimo kao
kukavice. Poslaću ti slike sa protesta da vidiš kako je prošlo. Sve
najbolje i hvala ti još jednom.”
Kasnije tokom dana imam nelagodan osećaj da sam bio nepravedan.
Budite svoji
Grizucka me savest. To što se mojoj generaciji podrazumevalo da nam
mladost prolazi u demonstracijama, šetnjama, pištaljkama, kordonima i
suzavcima, ne mora da znači da to treba da bude reper današnjim klincima
kako treba. Sto puta mi je svih ovih godina došlo da se izderem na
današnje klince: “Alo bre, trgnite se, povedite vi nas, pokrenite nas,
dajte nam vaše energije, ohrabrite nas, puževi jedni mali, oni ljigavi”.
I nije da nema razloga da budem ljut, ako ćemo pravo. Ali sad se,
zaboga, ljutim na Nekog Klinca koji je upravo taj koji pokreće. Na Nekog
Klinca koji hoće da vikne. Na njega budnog se ljutim zbog njegovih
uspavanih vršnjaka.
Nepravedan sam. Izvini, Klinac. Moja greška. I molim te da se
ispostavi da ste ti i tvoji besni vršnjaci baš to – besni vršnjaci. Ne
besni vršnjaci Belog. Ne treba nam “ljubi čika” i te fore od vas. Niti
besni podmladak Saše Jankovića. Ne treba nam Tinejdž Apel 100. Molim te
Klinac da niste ničiji sem svoji.
Inače, Event na Fejsbuku ti je i dalje blaga katastrofa. Kao da je neko dete pisalo opis.
Nemam pojma odakle ste se skupili ni šta tačno hoćete.
Ali kapiram šta nećete. I dobro ste se setili da nećete.
Znaš šta, Klinac…sviđa mi se vaš bes. Čujem vaše pištaljke u noći,
čujem vas kako galamite, čujem kako marširate ovim gradom i kako vam se
pridružuju Neki Klinci u svojim gradovima.
Sutra će lagati da ste Soroševi plaćenici, sutra ćete biti “sile haosa”, sutra ćete biti potvrda da se “sprema zlo”.
Marširajte, Klinci, u inat lažljivcima.
Ko će ako nećete vi?
I nemoj slučajno da ste nečiji sem svoji i svog besa.
Puževi jedni mali.
Gde mi je pištaljka?
Izvor: Al Jazeera