Da Amerika umesto predsedničkog ima parlamentarni sistem, Donald Trump, koji je prvog dana na mestu predsednika doživeo napad besa
zbog male posećenosti svojoj inauguraciji, već bi se suočio sa
glasanjem o nepoverenju vladi. Ali mi nemamo parlamentarni sistem, tako
da nekako moramo da preživimo naredne četiri godine. Ne smem ni da
zamislim Trumpovu reakciju na loše rezultate o zaista važnim stvarima.
U svom morbidnom inauguracionom govoru
gospodin Trump je opisao zemlju u velikim teškoćama i pomenuo „američku
klanicu“. Amerika u stvarnosti nije takva; ona ima mnogo problema, ali
moglo bi da bude i mnogo gore. U stvari, izgleda da će tako i biti. Kako
će se sa time suočiti čovek koji ne može da podnese ni najmanji potres
svoga ega?
Hajde da vidimo očekivano loše vesti.
Prvo ekonomija. Slušajući gospodina Trumpa pomislili biste da je
Amerika u dubokoj depresiji, „sa zarđalim fabrikama rasutim kao
nadgrobni spomenici širom naše zemlje“. Zaposlenost u industriji je zaista u padu od 2000, ali je opšta zaposlenost porasla, dok je stopa nezaposlenosti
niska, čak i po istorijskim standardima. Stopa nezaposlenosti nije
jedini dobar znak, jer rast zarada i spremnost američkih radnika da
napuštaju svoje poslove u potrazi za boljima pokazuju da smo blizu pune zaposlenosti.
Sve to nam govori da više nema prostora za pad nezaposlenosti, tako
da će uz dobru ekonomsku politiku i dosta sreće otvaranje novih radnih
mesta ići daleko sporije nego za vreme Obaminog mandata. A budući da se
loše stvari dešavaju, postoji velika šansa da će nezaposlenost za četiri
godine biti veća nego sada. I da, Trumpov budžetski deficit će
verovatno povećati i spoljnotrgovinski deficit, tako da će zaposlenost u
industriji opadati umesto da raste.
Druga oblast u kojoj će se stvari sigurno pogoršati je zdravstveno osiguranje. Obamaker je doveo do naglog pada broja Amerikanaca bez zdravstvenog osiguranja. Ukidanje Obamakera bi obrnulo
ovaj proces, jer bi već prve godine osiguranje izgubilo 18 miliona
ljudi, dok bi prema procenama Kongresne budžetske kancelarije taj broj
ubrzo dostigao 30 miliona. A republikanci koji 7 godina nisu predložili
razumnu zamenu za Obamaker neće to uraditi ni u narednih nekoliko
nedelja. U stvari, neće to uraditi nikada.
Treća oblast je stopa kriminala, čiji je razvoj teško predvideti.
Trumpova vizija urbane Amerike opustošene „kriminalom, bandama i drogom“
je distopijska fantazija: broj krvnih delikata
je u padu uprkos senzacionalističkom izveštavanju medija o porastu
broja ubistava u pojedinim gradovima. Pretpostavljam da bi stopa
kriminala mogla da nastavi da pada, ali bi mogla i da raste. Za sada je
jedino sigurno da Trumpova administracija neće pacifikovati urbane ratne
zone, jer one ne postoje.
Kako će se gospodin Trump suočiti sa vestima o rastu nezaposlenosti,
gubitku zdravstvenog osiguranja miliona Amerikanaca i neznatnom ili
nikakvom smanjenju stope kriminala? Poricanjem realnosti, kao i uvek
kada je ugrožena njegova narcisoidnost. Ali da li će ga u tome pratiti
njegove pristalice? Možda. Već su ingorisali sve dobre vesti iz Obamine
ere. Dve trećine Trumpovih glasača pogrešno veruje
da je za vreme Obame nezaposlenost porasla. Tri četvrtine njih veruje
da George Soros finansira proteste protiv Trumpa. Samo 17 odsto
republikanaca je svesno
da je broj ljudi bez zdravstvenog osiguranja na svom istorijskom
minimumu. Većina veruje da je kriminal u porastu, iako opada. Tako da će
možda ingorisati loše vesti tokom Trumpovog mandata.
Ali to neće ići tako lako. Ljudi su skloni da popravljanje lične
situacije pripisuju sopstvenim naporima, tako da mnogi koji su našli
zaposlenje u poslednjih 8 godina veruju da su to učinili uprkos Obaminoj
ekonomskoj politici, a ne njenom zaslugom. Da li će isto tako kriviti
sebe, a ne Donalda Trumpa, kada izgube posao i zdravstveno osiguranje?
Teško. Gospodin Trump je tokom kampanje davao velika obećanja, tako da
je verovatnoća razočarenja izuzetno velika.
Da li će Trump na loše vesti reagovati tako što će prihvatiti
odgovornost i pokušati da popravi stvari? Da li će se odreći svog
bogatstva i otići u manastir? To je takođe malo verovatno. Ne, nesigurni
glavnokomandujući egomanijak će gotovo sigurno poricati neprijatne
istine i osuđivati medije zato što o njima izveštavaju. I ovo me zaista
brine, jer će verovatno pokušati da iskoristi svoju moć i obračuna se sa
slobodom govora.
Procenite sami: kako će čovek koji je uporedio CIA sa nacistima
reagovati kada Odbor za tržište rada izvesti o porastu nezaposlenosti i
padu broja radnih mesta u industriji? Šta će uraditi kada Centar za
kontrolu bolesti saopšti da sve više Amerikanaca gubi zdravstveno
osiguranje? Možda mislite da su prošlonedeljni napadi besa bili
nedopustivi. Najgore tek dolazi.
The New York Times, 23.01.2017.
Preveo Miroslav Marković