Počela Bh. povorka ponosa, okupljeni poručuju: Građanska je obaveza danas biti ovdje

U Sarajevu je počela šetnja u okviru 4. Bh. povorke ponosa. Hiljade građana došlo je dići svoj glas protiv diskriminacije LGBTIQ+ osoba i još jednom poručiti da ljudska prava nisu i ne smiju biti privilegija nego pravo koje treba da dobijamo rođenjem. No, Bosna i Hercegovina spada u red zemalja gdje se prava na život, prava na lijek, prava na imunizaciju, prava na slobodu izražavanja, prava na istospolni brak, prava na život bez nasilja nažalost ne podrazumijevaju već se za njih moramo boriti na ulici. Bh. povorka ponosa nije samo borba za prava LGBTIQ+ osoba nego borba za poštivanje građanskih i ljudskih prava svih građana.

Povorka je upravo krenula od Historijskog muzeja, a biće završena na Trgu Susan Sontag, nakon čega će učesnici uživati u zabavnom dvočasovnom programu.

Na povorku su došle hiljade građana iz BiH, regije i Evrope. Sarajka Minela Šehović godinama dolazi na povorku kao podrška svojim gej i biseks prijateljima. Ove godine njeno je učešće bitnije nego ikad budući da je ovogodišnja tema povorke savezništvo pod sloganom “Ponosno zajedno.”

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

“Danas učestvujem na povorci jer smatram da svi građani treba da daju podršku osobama koje u našem društvu nažalost ne uživaju ista prava kao većina”, rekla je Šehović za BUKU.

Dodaje da je povorka puno više od građanskog protesta.

“Povorka je simbol borbe za jednakost, i jako je važna jer se radi o borbi za osnovna ljudska prava, poput prava na brak i porodicu. Ova prava moraju da budu zagarantovana svim građanima bez izuzetka”, dodaje Šehović.

Dajana Cvjetković na povorku je došla sa mamom kako bi jasno poručile da su saveznice i podrška LGBTIQ+ osobama.

“Došla sam da pružim podršku i da slavim ljubav, slobodu i različitosti. Za mene je povorka simboličan način da pokažem svoj stav, da šetnjom kažem da sam ponosna na to što jesam a ne koga volim, kao i svi koji su danas tu”, kaže Cvjetković za BUKU.

 I za nju je povorka događaj puno veći od samog okupljanja i šetnje.

“Povorka nije samo šetnja, to je kolektivno izražavanje potrebe za veću zaštiti prava u BiH. Povorka je bitna za LGBTIQ zajednicu, ali i za sve ljude jer dokle god prava jedne osobe ili grupe ljudi u našoj zemlji nisu osigurana i poštovana, i dok je nasilje prisutno, prihvaćeno, tolerisano i promovisano mi kao građani i građanke trebamo tražiti i kreirati društvo jednakih i dostojanstvenih, sigurnih i ponosnih građana”, dodaje Cvjetković.

Hercegovac s adresom u Berlinu Ismar Hačam došao je na Povorku kako bi pružio podršku onima koji u BiH nemaju prava kakva u Njemačkoj godinama postoje.

“Došao sam na povorku da podržim kvir braću i sestre u borbi za ljudska prava, u nadi da ćemo jednom moći da svaki dan šetamo slobodno, bez srama i straha”, kaže Hačam za BUKU.

Povorka je, dodaje, jer je ona način borbe za ostvarivanje osnovnih prava i sloboda.

“Povorka ponosa je bitna jer nam niko neće dati bilo kakva prava ako ih ne budemo tražili. Bitna je jer pokazuje strejt većini su i kvir ljudi – ljudi i da su dio ovog društva. Bitna je jer kvir ljudima pokazuje da nisu sami, već da postoji zajednica koja im daje podršku i ljubav”, govori Hačam.

I aktivistkinja Aida Ćorović iz Beograda došla je biti podrška i saveznica LGBTIQ+ osobama.

“Na povorku sam došla jer sam, igrom slučaja, imala porodične obaveze u Sarajevu, ali, ne bih propustila priliku da dođem na Prajd. Pošto sam aktivistkinja više od tri decenije, ulica i svaka vrsta protesta i javnog otpora protiv neke opresije i nepravde su jedan od načina na koji se borim i ja i moji istomišljenjici. Da sam u Beogradu, bila bih na još jedan od protesta protiv nasilja, pošto sam u Sarajevu, biću na Prajdu, a da sam u nekoj drugoj zemlji i da vidim da građani protestvuju, ja bih se pridruzila”, kaže Ćorović.

Dodaje da je Sarajevo grad koji joj je važan iz mnogo razloga, a samim tim i borbe građana Sarajeva koje se odnose na povećanje stepena ljudskih prava.

“I zato na ovaj način želim da dam podršku, ne samo LGBTIQ+ ljudima, već izlazak na Prajd smatram jednim od elementarnih načina za dostizanje demokratskih i građanskih vrednosti naših društava”, kaže Ćorović.

Jedina politička stranka koja je pdoržala Povorku je Naša stranka, a podršku su dali i pojedinci iz SDP-a poput Saše Magazinovića i Vojina Mijatovića. S druge strane potpredsjednica SDP-a Benjamina Karić odbila je Organizacionom odboru zahtjev za osvjetljavanje gradske Vijećnice u duginim bojama.

Podršku je pružio i Sindikat radnika u trgovini i uslužnim djelatnostima BiH (STBiH). Predsjednica Sindikata za BUKU kaže kako je ponosna na ovu odluku.

“Podrška Povorci ponosa nije od jučer, ovo je treća godina zaredom kako STBiH stoji uz borbu za slobodu svih. Ali to je princip na kojem je STBiH i zasnovan od svog prvog dana i svi koji to ne shvataju zaista su u pogrešnom sindikatu. To nema veze sa ličnim stavovima nikog od nas. Poštujemo da ne dijele svi taj stav. Zato mi i jesmo demokratska organizacija. Ali nasa obaveza je da objasnimo da je borba za prava ista za sve. Nema «pravijih» prava niti je naša individualna borba važnija od nečije druge borbe”, rekla je za BUKU predsjednica Sindikata Mersiha Beširović Ferhatović. 

Ovogodišnja povorka organizuje se sa manjim mjerama sigurnosti i bez betonskih blokova, a obustava saobraćaja ove godine neće biti cjelodnevna već djelimična i odvijaće se u skladu sa kretanjem povorke.

NAJNOVIJE

Ostalo iz kategorije

Najčitanije