Svaki dobar roditelj želi da mu dete bude pošteđeno teškoća, da bude dobar đak i da se jednoga dana bavi poslom koji će mu pružati zadovoljstvo i osigurati dobar život.
Iako ne postoji recept za vaspitavanje
uspešne dece, psiholozi ukazuju na niz činilaca koji nagoveštavaju uspeh. Nije
nimalo iznenađujuće što su oni velikim delom vezani za roditelje, a “Biznis
insajder” otkriva šta je zajedničko roditeljima uspešne dece:
Uključuju decu u obavljanje kućnih
poslova
“Ako dete ne pere sudove, onda to
znači da to neko drugi radi umesto njega”, kaže Džuli Litkot Hejms, bivši
savetnik za brucoše na Univerzitetu Stanford i autor knjige pod naslovom “Kako
vaspitavati odrasle”.
Ona ističe da deca koja ne obavljaju
kućne poslove ne mogu da nauče da posao mora da se završi i da svako od nas
treba da doprinese da bi nam svima bilo bolje.
Deca koja su naučila da rade u kući
izrastaju u zaposlene koji dobro sarađuju s kolegama i postaju saosećajniji,
jer iz ličnog iskustva znaju šta znači trud. “Obavljajući kućne poslove –
iznošenje smeća, pranje svojih stvari i sl. – oni shvataju da moraju da rade u
životu da bi bili deo tog života”.
Uče decu socijalnim veštinama
Naučnici Državnog univerziteta
Pensilvanije posmatrali su više od 700 dece iz cele Amerike od obdaništa do 25.
godine života i uočili značajnu vezu između njihovih socijalnih veština u
vrtiću i uspeha u odraslom dobu.
Pokazalo se da su socijalno kompetentna
deca koja su se družila s vršnjacima bez nametanja određenih zahteva, pomagala
drugima, umela da se užive u osećanja drugih i bila sposobna da sama rešavaju
sopstvene probleme, mnogo češće završavala fakultet i sticala stalan posao pre
25. godine nego deca sa ograničenim socijalnim sposobnostima.
“Ovo istraživanje dokazuje da najbolje
što možemo da uradimo da bismo pripremili decu za zdravu budućnost jeste da im
pomognemo da razviju socijalne i emocionalne veštine”, kaže Kristin Šubert,
programski direktor Fondacije “Robert Vud”, koja je finansiranja istraživanje.
Imaju velika očekivanja
Analizirajući nacionalno istraživanje
u kome je učestvovale 6.600 dece rođene 2001. godine, profesor Univerziteta
Kalifornije u Los Anđelesu Nil Halfon i njegov tim ustanovili su da na dečje
postignuće u ogromnoj meri utiču roditeljska očekivanja.
“Roditelji koji svoje dete vide na
fakultetu, uspevaju da ga usmere ka tom cilju, nezavisno od primanja i ostalih
resursa”, kaže on.
Zaključak da bi roditelji trebalo da
gaje visoka očekivanja kada je reč o uspehu njihove dece uklapa se u još jedno
psihološko saznanje: Efekat Pigmaliona, koji znači “da osoba ostvaruje visoka
postignuća zato što neko od nje to očekuje”.
Uglavnom se dobro slažu
Deca čiji se roditelji često svađaju,
bilo da su u braku, ili razvedeni, obično lošije prolaze od dece čiji se
roditelji slažu, otkriva analiza studija sprovedena na Univerzitetu Ilionisa.
Neka istraživanja čak pokazuju da su
deca koja rastu u nekonfliktnoj samohranoj porodici uspešnija nego deca koja su
rasla u konfliktnim porodicama sa oba roditelja.
Roditeljske svađe koje prethode
razvodu takođe negativno utiču na decu, dok sukobi posle razvoda snažno utiču
na prilagođavanje dece.
Ukoliko dođe do svađe, vode fer borbu
pred detetom
Deca koja su kod kuće bila svedoci
blagog konflikta koji podrazumeva podršku, kompromis i pozitivna osećanja,
lakše uče socijalne veštine, stiču samopouzdanje i emocionalnu sigurnost, što
pozitivno utiče na odnos između roditelja i dece, ali i na njihov uspeh u
školi, otkriva E. Mark Kamings, razvojni psiholog Univerziteta Notr Dam.
“Kada deca prisustvuju konfliktu i
vide da su ga roditelji rešili, postaju srećnija nego pre nego što su ga
videla”, kaže on. “Takvi sukobi uveravaju decu da roditelji mogu da reše
stvari.”
Deca primećuju kada se jedan roditelj
povlači da bi izbegao svađu, ili prekid komunikacije, a njihova emocionalna
reakcija na to nije pozitivna.
“Naša istraživanja su pokazala da su
dugoročne posledice povlačenja jednog od roditelja mnogo štetnije za
prilagođavanje dece nego otvoreni sukob”, objašnjava on. Deca vide da nešto
nije u redu i uznemirena su zbog toga, ali ne shvataju šta i zašto, što znači
da se teže prilagođavaju.
Hronični stres zbog izloženosti ovako
destruktivnom konfliktu može da dovede do zabrinutosti, anksioznosti, gneva,
agresivnosti, umora, problema u učenju i slično.
Imaju viši stepen obrazovanja
Istraživanje psihologa Sandre Tang sa
Univerziteta Mičigena pokazalo je da deca majki koje su završile srednju školu
ili fakultet češće stiču srednju ili visoku stručnu spremu.
Studija sprovedena među 14.000 dece
koja su krenula u vrtić između 1998. i 2007. godine, pokazuje da deca majki
koje su se porodile kao tinejdžerke (sa 18 godina ili ranije) ređe završavaju
srednju školi ili pohađaju fakultet.
Uče decu matematiku od malih nogu
Meta-analiza 35.000 predškolaca širom
SAD, Kanade i Engleske otkriva da razvoj matematičkih sposobnosti od najmlađih
dana može da znači ogromnu prednost.
“Ogroman značaj ranog sticanja
matematičkih veština – poznavanje brojeva, redosleda brojeva i slično – jedan
je od rezultata studije”, kaže koautor i istraživač Severozapadnog univerziteta
Greg Dankan i dodaje da su deca koja su rano ovladala matematičkim veštinama
kasnije uspešnija ne samo u matematici, već i u čitanju.
Grade odnos sa decom
Deca koja su u prve tri godine života
iskusila “senzibilnu brigu” roditelja ne samo da ostvaruju bolje rezultate u
školi, već imaju i zdravije veze i uspešnija su u svojim tridesetim, pokazuje
istraživanje iz 2014, koje je obuhvatilo 243 osobe rođene u siromaštvu.
Roditelji koji deci pružaju
“senzibilnu brigu” brzo i na primeren način reaguju na signale koje im dete
šalje, stvarajući sigurnu bazu koja mu omogućava da istraži svet.
Opušteniji su
Sudeći prema rezultatima nedavnog
istraživanja, na osnovu broja sati koje majke provode s decom u uzrastu od tri
do 11 godina ne može da se izvede zaključak o dečjem ponašanju, blagostanju ili
postignuću. Štaviše, preterana brižnost roditelja, koji se ne odvajaju od
deteta da bi ga konstantno kontrolisali može da ima negativne posledice.
“Ako je majka pod stresom, naročito
ako bezuspešno pokušava da uskladi obaveze na poslu s vremenom koje će
posvetiti detetu, to može loše da utiče na dete”, kaže jedan od autora studije
Kei Nomaguči.
Emocionalna zaraza – psihološki
fenomen koji znači da se ljudi zaraze osećanjima drugih ljudi – objašnjava
zašto je to tako. Ako vam je prijatelj srećan, zaraziće vas svojom vedrinom;
ako je tužan, preneće tu tugu i na vas. Prema tome: ako je roditelj iscrpljen i
frustriran, takvo emocionalno stanje može da se prenese i na decu.
Daju prednost trudu u odnosu na
izbegavanje neuspeha
Postignuće deteta zavisi i od njihove
predstave o “poreklu uspeha”.
Kerol Dvek, psiholog sa Univerziteta
Stanford, tokom višedecenijskog rada otkrila je da deca (i odrasli) razmišljaju
o uspehu na dva načina. Poznata njujorška blogerka Marija Popova, to formuliše
na sledeći način:
“Nepromenljivi mentalni sklop” polazi
od pretpostavke da su naš karakter, inteligencija i kreativne sposobnosti
nepromenljive datosti koje ne možemo da menjamo na smislen način i da je uspeh
potvrda naše prirodne inteligencije. Težnja za uspehom i izbegavanje neuspeha
po svaku cenu način su da sačuvamo svest o tome da smo pametni ili sposobni.
“Mentalni sklop rasta”, s druge
strane, zasnovan je na izazovima i neuspeh ne smatra dokazom ne-inteligencije,
već odskočnom daskom koja učvršćuje našu posvećenost razvoju i pomeranju
granica naših sposobnosti.
Ta razlika je zasnovana na našem
poimanju uticaja volje na naše sposobnosti, a to, opet, snažno utiče na decu.
Ako im kažete da su dobro uradili test zbog urođene inteligencije, oni će
razviti “nepromenljivi mentalni sklop”. Ako misle da su uspeli zbog uloženog
truda, razviće “mentalni sklop rasta”.
Majke su zaposlene
Odrastanje s majkama koje rade van
kuće na više načina pozitivno utiče na decu, pokazuje istraživanje Ekonomskog
fakulteta Univerziteta Harvard. Ćerke zaposlenih majki duže se obrazuju, češće
rade na rukovodećim položajima i zarađuju više novca – čak 23 odsto više od
vršnjakinja koje su vaspitavale domaćice.
Sinovi zaposlenih majki spremniji su
da obavljaju kućne poslove i čuvaju decu nego njihovi vršnjaci čije majke nisu
radile.
Imaju bolji socijalno-ekonomski status
Tužna je istina da jedna petina
američke dece raste u siromaštvu, što bitno ograničava njihov potencijal. Šon
Rirdon, naučnik Univerziteta Stanford, kaže da se jaz između bogatih i
siromašnih sve više produbljuje i da je među decom rođenom 2001. za 30-40 odsto
veći nego među decom rođenom 25 godina ranije.
Što su veća primanja roditelja, to
njihova deca ostvaruju bolje rezultate na prijemnim ispitima na fakultetima.
“Autoritativni” su, a ne “autoritarni”
i “popustljivi”
Studija Univerziteta Kalifornije u
Berkliju, prvi put objavljena 1960, ukazuje na tri osnovna načina vaspitavanja
dece;
Popustljivo: roditelji se trude da ne
kažnjavaju decu i daju im preteranu slobodu u ponašanju
Autoritarno: roditelji nastoje da
oblikuju i kontrolišu dete na osnovu utvrđenih pravila ponašanja
Autoritativno: roditelji se trude da
usmeravaju dete na racionalan način
Idealno je autoritativno ponašanje.
Dete odmalena uči da poštuje autoritet, ali ga on ne guši.
Uče decu da budu istrajna
Istrajnost je moćna karakterna osobina
koja bitno utiče na uspeh.
Sklonost ka održavanju vlastitih
interesovanja i ulaganje napora u ostvarivanje dugoročnih ciljeva dovodi se u
vezu sa postignućem u oblasti obrazovanja, visokim prosekom studenata Ajvi lige
i izdržljivošću kadeta Vojne akademije Vestpoint.
Suština je u tome da naučite decu da
zamišljaju – i ostvaruju – budućnost kakvu žele.
Deci daju imena koja ne pobuđuju
negativne asocijacije
Niz istraživanja je pokazalo koliko
ime može uticati na uspeh u životu – od posla kojim ćemo se baviti, pa sve do
potrošačkih navika.
Ljudi čija su imena česta i lako se
izgovaraju, imaju uspešniju karijeru, pokazuju istraživanja.
Shvataju značaj zdrave ishrane
Uspešni ljudi shvataju da dobre navike
u ishrani mogu da nam pomognu da se koncentrišemo i budemo produktivniji tokom
dana.
Razvijanje navika u ishrani
psihofizički zdrave dece zahteva angažovanje roditelja. Da biste pomogli detetu
da nauči da prihvata svoje telo i stekne pozitivnu sliku o njemu, treba da mu
pokažete da imate takav stav prema sopstvenom telu i telu drugih ljudi, ali i
da im date primer kada su u pitanju navike u ishrani.
Izvor: Blic