U
najgorem položaju su mladi glumci i penzionisani izvođači glumačkih radova. Za
mlade nema posla, a penzionisani glumci primaju niske penzije.
U
Nišu ove godine nije boravilo mnogo glumaca, a dosta onih koji su došli nije
želeo da govori o teškom položaju profesije.
Glumac
Branko Janković, koga najširi auditorijum pamti po ulozi u „Vojnoj akademiji“,
rado je pristao da priča o položaju glumaca.
–
Nije lako živeti od glume. Ja jurim uloge, nudim se režiserima. I sam radim
projekte, uradim neku monodramu. Mora mnogo da se žrtvuje i da se radi da bi
glumac mogao da živi od glume. Ipak, to je izazov životu, neka katarza. Ali da
bi mogao da preživim, ja imam farmu koza i mini-mlekaru. To je siguran prihod
na koji mogu da računam – iskren je Janković.
I
njegove mlađe kolege Rastko Vujisić i Andrej Pipović su prinuđene da rade
dodatne poslove jer od glumačkih honorara ne mogu da žive.
–
Naravno da od onoga što zaradim od glume ne mogu da živim. Moram da radim u
šanku i još neke poslove sa strane, kao i da se bavim muzikom da bih mogao sam
sebe da izdržavam. Teško je, ali ja sam na početku glumačke profesije. Nadam se
da ću nekad moći da živim od glume – priča Vujisić.
Pipović
kaže da mesečno od uloga u predstavama najviše može da zaradi 150 evra.
–
Trebalo bi mi najmanje još toliko da bih mogao sam da se izdržavam. Zasad živim
sa roditeljima, tako da od tog novca i još nekih poslova koji nemaju veze sa
glumom mogu da živim – kaže on.
Da
su glumci u teškom položaju potvrđuje i Danica Ristovski, prvakinja Beogradskog
dramskog pozorišta.
–
Od glumačke plate se teško živi. Ako glumac ima neke angažmane sa strane, onda
i može nekako da preživi. Moja plata prvakinje Beogradskog dramskog pozorišta
iznosi 66.000 dinara. Od te plate ne može da živi četvoročlana porodica. Šta
tek da kažu mlade kolege koje su u pozorištima angažovane honorarno jer je
zabranjeno zapošljavanje. Ti glumci po predstavi dobiju 1.500 ili 2.000 dinara.
Situacija je još dramatičnija sa penzionisanim glumcima. Međutim, situacija u
zemlji je takva i mi glumci moramo da delimo tu sudbinu – priča glumica.
Olivera
Viktorović smatra da su u najgorem položaju mladi glumci.
–
Veoma je teško svim glumcima, ali je najteže mladim kolegama. Pre svega jer još
ne mogu da se zapošljavaju u pozorištima. To je jako loše jer je neprirodno da,
recimo, ja igram Juliju – kaže ona.
Priseća
se vremena s kraja osamdesetih godina kad je ona završila glumačku akademiju i
kad su glumcima nudili angažmane, pa čak i stanove.
–
Cela jedna klasa sa Akademije u Novom Sadu otišla je u Sombor i dobila posao u
pozorištu u tom grada. I pojedinačno je glumcima nuđeno zaposlenje. To je danas
nezamislivo. Zato su mlade kolege u nezavidnom položaju, ali je to cena
glumačke profesije – objašnjava Viktorović.
Glumac
Igor Damnjanović kaže da je položaj glumaca jako loš jer država iz budžeta
odvaja 0,6 odsto za kulturu.
–
Sa takvim budžetom nema para za čitavu kulturu. Ne snima se mnogo filmova, nema
posla za glumce i oni su prepušteni sami sebi. Ja imam stalni angažman u
Prištinskom narodnom pozorištu pa nekako i mogu da obezbedim egzistenciju. Ko
nema stalni angažman, zaista je u nezavidnoj situaciji – priča on.
Tragedije slavnih glumaca
Tragedija
Ljubivoja Tadića, u čijim stanu je izbio požar u kom mu je stradala sestra, a
on i majka zadobili teške povrede, jer mu je struja bila isključena zbog
dugova, ili iznenadna smrt Milorada Mandića Mande, posle čega je veći deo
javnosti saznao da se godinama borio sa visokim ratama kredita i pri tom brinuo
o mnoglačanoj porodici i obnovi pozorišta, dokazi su u kakvom su položaju čak i
slavni glumci.
Izvor Blic