Reprezentacije Srbije i Hrvatske nadmetale su se za prolazak u polufinale olimpijskog turnira i Srbija je izašla kao pobednika sa rezultatom 86:83. Lepa pobeda, velika i jako značajna – ali ipak obojena nacionalističkim
Ubrzo su krenuli da se vode pravi mini-ratovi u sekcijama komentara na portalima i društvenim mrežama. Puni “municije” u vidu mržnje, uvreda, psovki i ostalih primitivizama, najgori predstavnici obe stranem postarali su se da se njihov glas čuje. I delovalo je kao da je najglasniji. komentarima sa obe strane. U očima mnogih Srba ova pobeda je dvostruko veća jer je baš protiv naših suseda, dok se po hrvatskim društvenim mrežama i medijima šire komentari da poraz boli mnogo više jer je baš od Srbije.
Kakva glupost!
Koliko su tačno ovakvi statovi besmisleni možda je najbolje objasnio australijski komentator sinoć.
“Svi imaju ista imena… Ali nemojte to ni slučajno da im kažete”, rekao je on kroz šalu, misleći baš na Bogdanovića i Bogdanovića. I nije bio jedini koji je bio zbunjen.
Dva bratska naroda, sa istim prezimenima, istim bojama, gotovo identičnim jezikom, geografski susedi – nikome ko nije upućen u komlikovanu istoriju Jugoslavije nije jasno zašto bi tu postojala mržnja. Zapravo, ni onima koji ne samo da su upućeni, nego su bili svedoci ratova, nije jasno kakve veze politika ima sa sportom i zašto bismo mrzeli narod zbog šačice političara.
Bogdan Bogdanović je juče bio najbolji u reprezentaciji Srbije i doneo nam je 18 poena. Bojan Bogdanović je bio najbolji u reprezentaciji Hrvatske i doneo im je 28 poena. A zajedno su ova dva Bogdanovića donela najlepšu poruku nakon utakmice.
Slika je već osvojila društvene mreže, pa šalje jasnu poruku da onaj glas mržnje o kom smo pričali možda ipak nije najglasniji. Sve dok mu mi to ne dozvolimo.