Međutim, Voren Bafet smatra da, umjesto u gazdu, treba ulagati u “biznis koji svaka budala može da vodi”, jer ulaganje u kompaniju na osnovu njihovih lidera, nekada, i nije najbolja opcija.
U intervjuu koji je dao za Anketni odbor finansijske krize 2010. pitali su ga šta ga privlači u upravljanju Mudisa – agencije za kreditni rejting, koja je bila u centru debakla hipotekarnih hartija od vrijednosti, kada je pravio svoju početnu investiciju, Bafet je rekao:
“Nisam ništa znao o upravljanju Mudisa. Kada se menadžment sa briljantnom reputacijom zakači za posao sa ugledom loše ekonomije, to je reputacija biznisa koja ostaje netaknuta.”
Bafet ističe da ako imate dovoljno dobar posao, ako imate monopol nad novinama, ako imate televizijsku stanicu, “onda biznis može da pokrene i vaš rođak idiot”.
On je istakao da ako imate stvarno dobar posao, ne postoji razlika u tome ko ga pokreće.
Naravno, postoje neke razlike kada je u pitanju upravljanje. Na primer, kako kaže, ako ste pre deset godina posedovali jedini list u gradu, onda ste osoba sa cenama moći – i to je dobar posao.
Bafet je rekao da je slučaj Mudisa u suštini sličan. Veoma malo kompanija je imalo konkurentnu poziciju agencije za rejting kao što su Mudis I S&P.
On je čak otišao tako daleko nazivajući ih “prirodni duopol u izvesnoj meri”, naročito zato što je u njihovoj srži postojao zajednički standard regulatora.
Ukratko, Bafet smatra da bi moglo da bude pametno ulagati u preduzeća koja će doneti profit, ne obazirući se na to “ko pokreće šou”.