Nemanja Matić možda zarađuje milione u Čelsiju i njegova reputacija odličnog veziste ga prati kud god da ode, ali ono što je manje poznato je i velikodušnost našeg reprezentativca. Kad god ima priliku Matić prvim avionom dođe kući, u selo 15 kilometara udaljeno od Obrenovca i svo svoje vreme provede u Vrelu, gde svakodnevno pomaže meštanima ovog mesta.
– Nisu samo dugovi u prodavnici ono što Nemanja reguliše. On izlazi u susret i komšijama koji nisu baš u zavidnim situacijama i nikada im ne traži da mu taj novac vrate. Neko vreme je regulisao i kockarske dugove svojih vršnjaka, čak mu ni to nije bilo teško. Mada, bolje vam je da pođete dole do crkve, oni vam mogu reći malo više o Nemanji – savetuje nam Vladeta Radović, koji poznaje fudbalera Čelsija od malih nogu.
Samo nekoliko metara uz put, nalazi se i crkva Svetog oca Nikolaja, a ispred nje nas dočekuje i otac Aleksandar Ćosić.
– Nemanja često u intervjuima kaže kako je ova crkva lepša i od samog Big Bena. Leti dođe sa sinom, pa voze biciklo i igraju fudbal tu u dvorištu. Ovu česmu ispred crkve je on napravio. Dao je veliki novac za nju, a mi smo mu uzvratili likom Svetog Georgija, pošto je Đurđevdan njegova slava. Tu možete da vidite i tablicu sa zahvalnicom njemu i njegovoj porodici – prića nam Ćosić.
Ubrzo nam se pridružio i otac Nebojša Milivojević, koji služi u okviru ove crkve još od kraja devedesetih i često ima prilike da priča sa Nemanjom kad se on nađe u Vrelu.
– Ova česma je samo početak onoga što Nemanja planira da uradi ovde. Pričamo dosta kad god se vidimo, imamo velike planove za ovo mesto. Pa videli ste i u Ubu što je izgradio veliki sportski centar. To je stvarno momak sa velikim srcem, koji je uvek spreman da pomogne. Evo otiđite i do osnovne škole koju je on pohađao, tamo isto možete da vidite šta je uradio – kaže Milivojević.
I zaista, škola koja se nalazi tik ispod crkve izgleda savremenije od većine beogradskih, a direktor Boško Sarić nam objašnjava zašto je to tako.
– Nemanja je odmah renovirao igralište gde su deca trenirala, a to hoće da uradi opet na leto. Planira da donese mobilne koševe, golove, lopte, a onda i propratni materijal za vežbanje. On je renovirao i celo desno krilo škole, pa tako deca sada imaju jednu učionicu više da pohađaju nastavu – rekao nam je Sarić.
Vrelo izgleda živi i diše plućima Nemanje Matića, a u porti crkve smo sreli i Lazu Zlatomira, dedicu koji najbolje zna Nemanju, jer ga je čuvao kao dete.
– Neke moje komšije znaju da budu ljubomorne, jer se on uvek meni prvom javi, ali to je zato što ga najduže znam. Sa mnom je odrastao, bukvalno sam ga ovim rukama čuvao. Sećam se da je bio jako ružno dete, pa sam čak i njegovoj majci rekao “Kud rodi ovakvu bebu”. Ipak, Nemanja je momak za uzor, koga god da pitate ovde o njemu, svi će vam reći samo pozitivno. Onaj koji kaže bilo šta drugo, taj ga mrzi bez ikakvog razloga – priča nam Zlatomir.
I dok većina fudbalera odmah zaboravi odakle su došli i čega su se sve odrekli da bi bili svetski fudbaleri, Nemanja Matić je najbolji dokaz kako se poštuju koreni i osobe koje su odrasle sa vama.
Izvor : 24 sata