Doveo sam predsednika
U Biblioteku,
Da upozna književnika,
Čestita čoveku
Na uspehu kod publike,
Čitanosti dela…
Krema srpske politike
U red prvi sela.
Ali avaj, takva počast
Književniku mrska,
Neće slavu, oće propast,
Rešen da uprska
Svečan dan za politiku
I literaturu,
Zagorčava predsedniku
Izlet u kulturu.
Od susreta kakav svaki
Pošten pisac snuje,
Laureat naš opaki
Sad se ograđuje,
Predsedniku Nikoliću
Prisustvo zamera…
Koji đavo David Fiću
Na tu ludost tera?!
Pisac kom ne imponuje
Predsednik i svita,
Da l’ taj baksuz zaslužuje
Da ga iko čita?
Zar ne shvata on da strane
Kultura ne bira?
Gde je staviš, tu da stane,
U vlast da ne dira?
Džaba takvom književniku
Što je pismen, čitan,
Kad je prema predsedniku
Ispo nevaspitan!
Džaba njemu puna glava
Literarne građe,
Kad ne zna za Tomislava
Lepu reč da nađe!