Ništa u ovoj priči ne bi bilo neobično da meštani Šopića u pismu Irineju nisu naveli da će, u slučaju da ne dobiju podršku patrijarha, kolektivno reći na islam.
Prošlogodišnje nevreme praćeno jakim vetrom značajno je oštetilo oko vek i pol staru Crkvu sv. arhangela Gavrila u Šopiću, koja je i kulturni spomenik Srbije. Lokalni paroh crkvu koja je i kulturni spomenik Srbije navodno želi srušiti kako bi sagradio novu, ali se tome protive meštani.
U pismu koje su napisali čelniku SPC-a Šopićani su, aludirajući na to da neki ljudi druge veroispovesti možda imaju više prava u Srbiji od pravoslavnih vernika, naveli da će u slučaju da od njega dobiju podršku kolektivno preći u islam kako bi „po pozitivnim zakonima Republike Srbije dobili bolju zaštitu za naše objekte i da kao naši stari mučenici na taj način čuvamo našeg Gospoda Isusa Hrista u srcu“.
– Zar će Srbin na svoju svetinju krenuti –
„To je napisano u kontekstu da možda neka druga vera ima više prava, da bismo možda dobili više saglasnosti da smo neke druge vere, nego za nešto svoje što treba da očuvamo, a što postoji vek i po“, kaže u razgovoru sa ekipom Anadolu Agency (AA) Predrag Lazarević, meštanin Šopića, jedan od potpisnika pisma.
Lazarević je i direktni potomak onih koji su 1869. godine sagradili crkvu i generacijama u njoj službovali.
„To je moj lični vapaj u tom pismu, mojih rođaka. To nije bila nikakva pretnja – preći ćemo u islam – nego vapaj, jer možda neko ima u ovoj državi veća prava ili pre će doći do nekih svoja prava nego mi sami. Pa, zar će Srbin na svoju svetinju da kreće, kako da se štitimo sami od sebe“, pita se Lazarević.
Tokom oluje prošle godine, koja je zahvatila ovaj šumadijski kraj, oštećen je veliki broj objekata u selu, kao i crkva, odnosno njen zvonik koji je pao i obrušio se. Državne institucije su odobrile novčana sredstva za sanaciju posledica nevremena, ali nakon što je paroh Mirko Tešić pokušao da sruši crkvu tvrdeći da je na tom mestu proradilo klizište, meštani su se pobunili.
Trenutno se oko crkve ne dešava ništa, jer je Zavod za zaštitu spomenika Srbije zabranio bilo kakve radove. No, zbog toga preti opasnost da se tokom jeseni i zime stanje u kojem se nalazi crkva još više pogorša i sam objekat dalje ruinira.
„Bilo je razgovora sa tim istim sveštenikom da će crkva biti obnovljena, počelo je prikupljanje dobrovoljnih priloga, Crkveni odbor bio je na tom stanovištu da se crkva rekonstruiše, izašla je država preko svojih institucija, određena su sredstva preko dva miliona za sanaciju od nevremena“, priča Lazarević.
Međutim, kako dodaje, situacija se promenila nakon vaskršnjih praznika ove godine. Tad je Lazarevića iznenadio prizor koji je zatekao pred crkvom.
– Dva neuspjela pokušaja rušenja crkve –
„Naišao sam i video nešto što ni dan-danas ne mogu da zaboravim, da neke mašine – poznaju se i dalje tragovi sajle – vuku da preture zvonik. Nisu uspeli, što isto govori da nije crkva u tako lošem stanju kada baš iz dva puta nisu mogli da je sruše, i pre toga su jednom pokušali“, kaže Lazarević.
Navodi i da su mu ta dešavanja „dala za pravo da više ne veruje parohu Tešiću“ te da su nakon tih događaja meštani pokušali i na neki način uspeli da spreče „samovolju sveštenika“.
„Ako je ta crkva preživela vek i po, ako je preživela da u dva rata bude urušavana i ponovo dizana, ako su devedesetih godina izvođeni građevinski radovi, gde je rađeno na stabilnosti crkve, njegov izgovor da to sve radi zbog klizišta i da mora da se pravi nova crkva i da se pomera na nekih pet-šest metara unapred, ja ne razumem“, zaključuje ovaj meštanin Šopića.
Inače, on kaže kako je podneblje na kojem se crkva nalazi, opasano sa dva potoka, stabilno te da su na njemu u poslednjih deset godina izgrađeni „kapitalni objekti“, škola i obdanište odmah pored dvorišta crkve i preko puta nje parohijski dom.
Lazarević, koji je po struci geolog, pita se i zašto je pored crkve napravljen parhoijski dom ako je tu klizište.
Meštani su u pismu naveli da nisu protiv podizanja nove crkve, na novoj lokaciji, što paroh Tešić hoće da uradi, ali da ne žele da se zbog toga stara crkva sruši.
„Ako postoje uslovi, napravićemo još pet, ali daj da zaštitimo ovo što je naše bilo. Teraju nas da verujemo u nešto što nemamo, u novu crkvu, a ne daju nam da verujemo u nešto što imamo. Mi imamo našu crkvu, ako treba da se nešto konzervira i za to postoji način, onda ćemo je ostaviti kao spomenik kulture, biće zaštićena, pa i to je neki odnos prema tome“, kaže Lazarević.
Upitan da li je do sada dobio odgovor od patrijarha ili nekoga drugog iz SPC-a, Lazarević kaže kako on nije taj kome treba da odgovore.
– Tiha podrška mještana Šopića –
Pokušaji da dobijemo komentar od paroha Mirka Tešića nisu uspeli. Vrata parohijskog doma u kojem sveštenik stanuje otvorio nam je njegov kolega, koji nije želeo da nam kaže svoje ime i koji nam je rekao da Tešić trenutno nije tu. Dodao je i da njih dvojica nemaju dozvolu od episkopije da daju bilo kakve komentare.
U pokušaju da saznamo i čujemo drugu stranu priče, zapitali smo mlađeg sveštenika ko bi, a da nije svešteno lice, mogao da govori o ovoj temi. On nas je uputio na predsednika Mesne zajednice, koji se nije javio na telefon, prvo kada ga je pozvao sveštenik, a kasnije ni na naše pozive.
Do imanja i kuće Predraga Lazarevića, nedaleko od crkve u Šopiću, gde je u gostoprimljivom ambijentu, poznatom za domaćine Šumadije, snimljen naš razgovor, uputili su nas ljubazni meštani sela. Oni, prema rečima Lazarevića, ne želeći nikome da se zameraju, njegove pokušaje u tišini podržavaju.