Ljubitelji košarke širom planete sigurno su razočarani vestima koje stižu iz reprezentativnih tabora mnogih zemalja zbog situacije sa igračima. Najjača košarkaška nacija, Sjedinjene Američke Države, na Svetsko prvenstvo šalje trećepozivce, a na najvećoj košarkaškoj sceni neće nastupiti ni najbolji košarkaš današnjice Nikola Jokić.
Ova druga informacija, što je i očekivano, najviše je razočarala navijače iz Srbije koji su se nadali da bi u ovakvoj konkurenciji, uz Bogdana Bogdanovića, Vasilija Micića, Nikolu Kalinića san o zlatnoj medalji bio moguć. Pored Jokića, za Srbiju neće nastupati ni Micić, ni Kalinić. Posle svih otkaza, selektor reprezentacije Svetislav Pešić, nekadašnji svetski prvak iz Indijanapolisa 2002. godine, kao glavni cilj je saopštio plasman na Olimpijske igre.
U srpskoj košarci odavno ne postoji kult reprezentacije kao što je to bilo nekada. Situacija je bila malo bolja tokom selektorskog mandata Aleksandra Đorđevića, kada je Srbija i osvojila poslednje medalje na međunarodnim takmičenjima, uglavnom srebrne. Igrači su se nekada, poput današnjeg primera Luke Dončića, direktno sa poslednje klupske utakmice hitali na reprezentativne pripreme. Mnogi su i plakali ako se ne bi našli na konačnom spisku 12 učesnika takmičenja, a danas su neka druga vremena.
Ljudima u Srbiji je teško objasniti kako Luka trči na pripreme Slovenije, a Nikola je “emotivno ispražnjen”. Luka nije propustio nijedno reprezentativno okupljanje, a Jokić ih je više preskakao, nego što je učestvovao. Pritom, društvene mreže su prepune slika i videa u kojima se vidi kako se Nikola emotivno vezao sa flašama i narodnjacima. Pri tom, utisak je da su Nikoli draži konji nego reprezentativni dres. Mnogi su ubeđeni da kada bi takvom strašću kojom se bavi konjima igrao za reprezentaciju, Srbija bi ponovo bila svetski prvak.
Jokić u mnogo čemu podseća na one prave gastarbajtere koji su iz cele bivše Jugoslavije preplavili svet. Pošteno radi, najbolji je u svojoj branši, ima najbolji ugovor. Nagrade i priznanja mu ništa ne znače, nema emocija, ali zarađuje ogromni novac. Drugi se svađaju sa svima koji ga osporavaju. A, kada dođe kući na odmor, e onda se raspojasa i pokušava da nadoknadi sve ono što nije moga da radi tokom šljake.
Osvajač NBA prstena
Nikola je osvojio NBA prsten, dve titule najkorisnijeg igrača najjače košarkaške lige na svetu i proglašen je za MVP ovogodišnjeg finala NBA. On pomera granice u košarci, i dolazi iz Srbije. Potpuno je nejasno kako ne pronađe u sebi taj dodatni motiv da se dokaže i na reprezentativnom nivou. Sve što ima u dresu Srbije je srebrna medalja na Olimpijskim igrama u Riju.
Poslednji NBA meč odigrao je 13. juna. Od tada je na zasluženom odmoru. Ovih mesec i po dana mu nije bilo dovoljno da se “emotivno napuni”, ali očigledno nije. Možda su građani Srbije s pravom besni na Nikolu, ali ipak se radi o njegovom životu. Ima pravo da radi i da živi kako hoće. Njegova je odluka. Navijači to teško doživljavaju i ne mire sa tim lako.
Uvek se može postaviti i pitanje šta je to Srbija uradila za njega da bi se odazvao na svaki njen poziv. Opšte je poznata stvar da u Srbiji retko kada država prepozna kvalitet, ali se zato rado kiti svakim uspehom koji sportisti ostvare. Nekadašnji predsednik Košarkaškog saveza Srbije Dragan Đilas, pod čijim je predsednikovanjem Srbija osvojila pomenute medalje, smatra da je za najveći broj otkaza, uključujući i Nikolin, krivac aktuelni selektor Pešić. Sve je to nebitno, jer će na kraju Srbija nastupiti na Svetskom prvenstvu oslabljena.
Ono što nije fer, jeste to što se više pažnje posvećuje Nikoli nego onim momcima koji su spremni da dva meseca svog slobodnog vremena posvete reprezentaciji i pokušaju da još jednom medaljom obraduju svoj narod. O njima se ne piše mnogo, a nije da nisu zaslužili.
Druga stvar koja nije za zanemariti je i stanje u srpskoj košarci. Odavno to nije ono što bi mnogi voleli. Godinu za nama je obeležila, možemo slobodno reći mržnja između dva najbolja kluba – Partizana i Crvene Zvezde. Atmosfera u kojoj ova dva tima međusobno igraju više podseća na ratnu zonu nego na sportsku arenu. Srpska košarka će tek platiti ceh igranja Partizana i Zvezde u Evroligi, jer njihove petorke uglavnom čine stranci. Domaći igrači su uglavnom bili epizodisti u protekloj sezoni.
‘Slučaj Mirotić’
Neposredno pre objavljivanja spiska igrača Srbije za predstojeće SP, Srbiju je potresao još jedan košarkaški slučaj. Jedan od najboljih evropskih igrača Nikola Mirotić nije pristao da dođe u Partizan zbog pretnji kojima je bio izložen unazad nekoliko nedelja. Stanje u srpskoj košarci, ali i u sportu uopšte, takvo je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao sa Mirotićem i lično mu garantovao bezbednost za igranje košarke u Srbiji. Eto dokle smo došli, a onda se čudimo zašto Jokić neće da igra za reprezentaciju. Šta će mu to, kao što mu nije ni trebalo da podrži Vučića za predsednika i bude mu gost na inauguracije.
Ko zna, možda Vučić uputi još jedan telefonski poziv, ali ovoga puta Jokiću i zamoli ga ipak ovog leta igra za Srbiju, ali od toga neće biti ništa. Spisak igrača je već prosleđen i ne bi bilo fer prema onima koji se pozivu odazvali. Sport, pa i onaj reprezentativni, postao je ogroman biznis. Odavno nije kao što je bilo nekada. Na sve to bi valjalo gledati sa mnogo manje strasti i ne treba se čuditi ako su nekome konji stvarno miliji od reprezentativnog dresa.
Preuzeto sa Al Jazeere