Održan je veliki opozicioni miting u Skoplju,
nakon višemesečnih objava takozvanih bombi, prisluškivanih razgovora
vlasti o raznim aferama u Makedoniji. Protesti se nastavljaju narednih
dana.
U međuvremenu, zemlju potresaju protesti studenata, profesora,
građana…. Organizovani su plenumi, a nakon objave bombe o smrti
Martina Neškoskog, ubijenog 2011. godine u toku slavljeničkog mitinga
VMRO – DPMNE, građani su izašli na ulice u nekoliko gradova i tražili
ostavku vlasti. Nisu ih omeli ni sukobi policije i naoružane grupe u Kumanovu, u kojima je poginulo osam policajaca.
O situaciji u Makedoniji za KontraPRESS govori Rumena Bužarovska, spisateljica i asistentkinja na odeljenju za engleski jezik univerziteta Sveti Ćirilo i Metodije u Skoplju.
KONTRA: Kakvo je stanje u Makedoniji?
Bužarovska: Već godinama se u Makedoniji oseća
strah: ljudi nisu pričali otvoreno o političkim pitanjima, pa čak i kad
su komentarisali, utišali bi glas kad bi se pomenulo ime Gruevskog
(premijera) ili vladajuće stranke VMRO-DPMNE. Ali to nije trenutno
stanje. Situacija se promenila kad su krenuli studentski protesti i kad
je opozicija počela objavljivati „bombe“, pa su se ljudi ohrabrili, i
kako je prolazilo vreme, protesti su bili sve masovniji. Sa druge
strane, rašomonijada informacija nakon događaja u Kumanovu stvorila je
atmosferu šizofrenije i nepoverenja, pa se odjednom javilo dosta novih
političkih eksperata i propagatora različitih teorija zavere.
KONTRA: Ono što se može zaključiti iz medija i informacija na
društvenim mrežama jeste da građani ne veruju zvaničnoj verziji vlasti o
događajima u Kumanovu – da su teroristi napali Makedoniju.
Bužarovska: Ne mogu objektivno proceniti ko kome i u
šta veruje, jer su ipak ljudi koji koriste društvene medije malo više
informisani nego oni koji samo gledaju televiziju i čitaju novine. Pri
tome, ne sme se zaboraviti da su glavne televizije i novine agresivno
provladine i šire paranoičnu propagandu i govor mržnje. Sa druge strane,
elektronski mediji i analitičke emisije televizija koji nisu
provladine, su prikazali situaciju u Kumanovo kao vladinu nameštaljku,
kao „mali rat“ čiji je cilj bio defokusiranje javnosti od kritične
političke situacije, kako i vračanje poverenja u makedonske institucije.
Nejasne informacije nakon kumanovske tragedije, odnosno ko su bili ti
takozvani teroristi, zašto, kako i kada došli, i kako je moguće da ih
lokalno stanovništvo nije primetilo, posebno kada su imali magacine pune
oružja, doprineli su mogućim špekulacijama. Presednik albanske
koalicijske partije u vlasti, Ali Ahmeti, tvrdi da su
vlasti bile obaveštene o prisustvu grupa u regionu, pa onda, zašto nisu
ništa učinili? Zašto se grupa smestila u centru grada, gde nemaju
prostora za manevrisanje, i koji im je bio cilj? Pitanja su ostala
otvorena, što je otvorilo mesto za sumnju prema zvaničnoj verziji.
KONTRA: Na protestima je vidljiva poruka solidarnosti i jedinstva. Zašto je važna?
Bužarovska: Nakon etničkih sukoba i govora mržnje
prema etničkim manjinama koji je bio tolerisan i čak podržavan
poslednjih godina, čini mi se kao da su se ljudi probudili i shvatili da
su to veštački načini kontrolisanja masa, i da različite etničke grupe u
Makedoniji imaju zajednički problem: siromaštvo i nedostatak ljudskih
prava. Ta solidarnost je bila vidljiva u toku različitih protesta, gde
se javno govorilo na dva jezika – makedonskom i albanskom – i gde su
Makedonci skandirali u znak podrške kad su se pojavili Albanci, a u toku
poslednjih protesta vezuju se makedonske i albanske zastave, što ljude
oslobađa paranoične etničke tenzije, čije su žrtve bili godinama.
KONTRA: Poruke solidarnosti dolaze deceniju nakon sukoba i u vreme tenzija u Makedoniji. Koliko se te poruke čuju u javnosti?
Bužarovska: Kad su mediji kontrolisani i
korumpirani, kad su novinari žrtve ozbiljnih pretnji, pitanje je šta je
to „javnost“. Ali evo, ostavio mi je utisak intervju građanina Kumanova,
koji je Albanac i koji je pričao otvoreno o političkoj i etničkoj
situaciji, te poručio da Albanci i Makedonci nisu neprijatelji i da su
ujedinjeni,posle čega ga je zagrlio Makedonac. Za samo nekoliko sati,
taj video je videlo više od pola miliona ljudi, reakcije su bile
pozitivne i čak dirljive, što mi daje nadu da smo do izvesne mere prešli
etničke i religijske barijere.
KONTRA: Makedonija je već nekoliko meseci pod pritiskom
protesta – studenti, profesori, novinari…. Kulminiralo je poslednjim
opozicionim bombama o odnosu policije i vlasti prema slučajevima
pogibije dvojice ljudi od pre nekoliko godina Martina Neškoskog i Nikole
Mladenova. Zašto su Makedonci na ulicama širom zemlje?
Bužarovska: Politika Gruevskog je toliko ponizila
inteligenciju i profesionalce makedonskog društva, toliko je ugrozila
slobodu svakog građanina i oduzela neka od osnovnih ljudskih prava, da
su ljudi u stanju očajanja i besa napokon pobedili vlastiti strah i
počeli protestirati. Jednostavno, ne može se živeti u ovako košmarnoj,
nadrealnoj situaciji prekrštenih ruku.
KONTRA: Ko su građani koji protestuju?
Bužarovska: Uglavnom su to partijski neopredeljeni
ljudi koji su politički i građanski svesni, funkcionišu prema ideološkim
principima. Tu ima puno profesionalaca i svakako, studenata.
KONTRA: Opozicija se nije pridružila građanima na ulici prethodnih nekoliko dana. Zašto?
Bužarovska: Osim pojedinaca iz glavne opozicione
partije, opozicija se nije organizovano priključila protestima, nego
ostaje utisak da su se čuvali za veliki protest 17. maja. Ljudi im
zameraju što se nisu priključili kad su se spontano okupili ispred Vlade
5. maja, kad su se demonstranti sukobili sa policijom i kad je bilo
uhapšenih, među njima i članova studentskog plenuma. Zbog toga građanske
organizacije koje protestuju imaju rezerve prema opoziciji. Oni ipak
podržavaju protest jer i opozicija i građani imaju isti cilj: ostavka
vlade, a mora se priznati i da se revolt ne bi širio da narod nije
saznao za skandal sa prisluškivanjem koji je obelodanila opozicija. No,
ono što je isto tako bitno u ovoj situaciji je da su građanske
organizacije, kao nepartijske, ideološke i kritičke, stvorile klimu
netolerancije prema korupciji i manipulaciji narodom, i da će se ta
kultura pobune negovati kao metod za bilo koju vlast.