“Ti nisi korisnik internet-koncerna, ti si njihov proizvod.“ Tako je
stvar, i to dobro, opisao pionir interneta Džeron Lanije. Tu ključnu
poruku šalje i naslovna strana njegove knjige „Kome pripada budućnost?“
(Who Owns the Future?) U toj knjizi Lanije, prošlogodišnji dobitnik
Mirovne nagrade nemačih knjižara, analizira aktuelne trendove u
internet-ekonomiji. Rezultat je sledeći: trend se razvija u stilu „Big
Data“, u smeru potpune kontrole i daljeg komercijalnog eksploatisanja.
Facebook taj trend dodatno pojačava svojim novim uslovima korišćenja.
Kad smo kod budućnosti: očekivanjima od budućnosti trguje se na
finansijskim tržištima, a ona vrednost Facebooka procenjuju na gotovo
200 milijardi dolara, 65 odsto više nego pre godinu dana. Na berzi su
očigledno čvrsto uvereni da će Facebook da vlada velikim delom
budućnosti. To im se ne može zameriti, jer Facebook je prošle godine
ostvario dobitak od oko tri milijarde američkih dolara zahvaljujući
reklamama – personalizovanim reklamama, usmerenim tačno prema određenim
klijentima, a sve prema podacima o osobinama korisnika dobijenim preko
algoritama Facebooka. Ti podaci jesu tajna, ali mnogo toga se može
zaključiti već samo na osnovu onoga na šta korisnici Facebooka
„lajkuju“, pokazalo je ovog januara objavljeno istraživanje naučnika sa
univerziteta Stenford i Kembridž.
„Lajkovi“ otkrivaju ličnost
Američko-britanski tim razvio je algoritam prema kojem se, nakon
analize 100 do 150 klikova na dugme „lajk“ (Sviđa mi se), dolazi do
pouzdanijih informacija o karakteru nekog čoveka, nego što ih ima njegov
bračni partner. Pri tom nas Facebook nas ne poznaje samo po klikovima
na „lajk“. Mi na svoj profil stavljamo informacije, fotografije, šaljemo
poruke, pišemo o svojim strastima i interesovanjima. Gotovo 900 miliona
korisnika svakodnevno se brine za to da im profili budu stalno
aktuelni, a oko milijardu i 400 miliona ljudi je najmanje jedanput
mesečno na toj društvenoj mreži. Ali Facebookovu pohlepu za
informacijama ne može da zadovolji čak ni ta, prilično velika količina
ličnih informacija. Ta društvena mreža sada uvodi nove Uslove
korišćenja. Najvažnija novina jeste to da Facebook želi da zna šta
korisnici interneta rade i kad nisu na Facebooku. I Facebook želi da zna
gde se mi zaista nalazimo u realnom životu – jer četvrtina korisnika
odlazi na tu mrežu uz pomoć pametnih telefona“. A što bi imalo veće
izglede na uspeh nego da nas obasipaju reklamama firmi koje su baš u
našoj blizini?
„Jedi ili umri“
Novim pravilima Facebooka pozabavio se čak i nemački parlament,
Bundestag. U Odboru za zakonodavstvo, poslanici i komesari za zaštitu
ličnih podataka kritikovali su Facebook zbog njegovog načina korišćenja
podataka korisnika. Ali, Facebook je i ranije pokazivao da je
debelokožac kada je reč o sličnim kritikama – uostalom, on nije ništa
drugačiji od Gugla i sličnih. Internet giganti navikli su da sami
određuju pravila u digitalnom svetu. Nacionalna zakonodavstva ih ne
interesuju. Korisniku se, istina, uvek obraćaju drugarski, na „ti“, ali
ga za saglasnost ne pitaju. Jedina alternativa jeste: prestati da se
koriste te usluge. Što je duže neko bio na nekoj društvenoj mreži, što
je više fotografija postavio, što više kontakata tamo ima i neguje, to
će teže biti da se napusti mreža. Isto kao što je zavisniku od droge
teško da ode od onog ko ga drogom snabdeva. Pa na šta onda čovek da
pomisli kad se „drugarski“ stavi pred dilemu u stilu: „jedi ili umri?“
Pa na „Velikog brata“.