Objašnjenje za takvo, slobodno se može reći katastrofalno poslovanje, jer su gubici gatačkog giganta tri i po puta veći nego prošle godine, tek ćemo, nadam se, imati priliku da čujemo u danima koji dolaze.
Šta se to desilo da se inače profitabilna privredna grana preobrati u svoju suprotnost i još važnije, ko je odgovoran za takvo stanje pitanja su koje postavlja svaki građanin. Da li se moglo preduprediti ovakvo loše poslovanje firme od koje živi Hercegovina i bar petina republike pride?
U jeku (sada je jasno) predizbornog zapošljavanja, kada je “Moja Hercegovina” objavila tekst u kome se ukazalo da smo preopteretili “kljuse” koje je na izdisaju, novinaru je spočitavano da maliciozno posmatra situaciju i da su javne nabavke sektora u kojem može (i treba) da se štedi, a da dvesta radnika ne predstavlja veliki teret za preduzeće. Može, slažem se, ali se ne radi. Ne samo da se ne štedi u sektoru javnih nabavki, nego se sektori uvećavaju geometrijskom progresijom, a rukovodioci sektora niču kao pečurke. A sa njma i troškovi. Kratkovida poslovna politika svakako je razlog lošeg poslovnog rezultata.
Krajnje socijalno i stranačko zapošljavanje (teško je reći koja komponenta je prevladala) imalo je za posledicu da gotovo pola prihoda preduzeća sada odlazi na plate, a proizvodnja i dalje vapi za mladom radnom snagom.
Ali nije samo finansijski trošak broja zaposlenih, koji se opasno približio cifri od 2.000, omča oko vrata termoelektrane. Mnogobrojne su negativne posledice prebukiranosti preduzeća u kojem više nema kancelarije koja može da se pregradi da bi se smestili novopridošli.
Međuljudski odnosi su ti koji su na velikom testu, a strpljenje i solidarnost radnika u proizvodnji na velikom ispitu jer imaju sada mnogo više “administartivnih” usta da prehrane. Ono što će prvo osetiti je, verovatno, smanjenje plata.
Na žalost, i RiTE Ugljevik beleži isti trend. Gubici semberske “fabrike novca”, kako kolokvijalno zovu firme sa velikim profitom, su bili čak 33.000.000. Tako su ove dve termoelektrane za prvih devet meseci napravile preko 57.000.000 manjka.
Običnom građaninu se od ovih cifara zavrti u glavi. Mada ni on nije nevin u ovom perverznom i krajnje nemoralnom odnosu, ali odsustvo građanske hrabrosti i integriteta je tema neke druge priče.
Od devet poslanika u Narodnoj skupštini, četiri su iz Elektroprivrede, pet ako računamo i kompenzacijskog. Ima li ta okolnost veze sa poslovanjem, pitanje je koje bi postavio samo neko potpuno neupućen u društvena zbivanja ovde. Bilo bi suviše reći da je Elektroprivredu svaki taj mandat koštao pet miliona, ali pola od te sume sigurno. Da li je ta investicija bila i isplativa, ostaje da vidimo. Ono što znamo je da su mnoge planirane investicije zbog nedostatka para stavljene ad akta.
Najprofitabilnija privredna grana, zlatna koka, je proteklih meseci očigledno bila preforsirana. Od nje su očekivali da nosi dva umesto jednog jajeta dnevno. Stoga je sada na aparatima.
Nezgoda sa javnim preduzećima je što se javnosti ipak moraju prezentovati rezultati poslovanja. A zgoda je ta da, budući da živimo u jednom izvitoperenom sistemu, odgovornosti nema.
O tome da je neko u Elektroprivredi (a zna se i ko) stavio veto na isplatu rente opštini Gacko dok ne prođu izbori, više niko ne govori.
Stidljivo su to pominjali iz lokalne vlasti, svesni da i oni imaju nečistu savest po pitanju utroška javnih sredstava. A zbog tog opšteg ćutanja, Elektroprivreda će, na ime penala, platiti, tvrde upućeni, 200.000 maraka.
Za te pare se u Gacku mogu kupiti četiri stana, od 50-tak kvadrata, za, recimo mlade bračne parove. Ali, koga sada briga za njih. Izbori su tek za dve godine.
Izvor: Moja Hercegovina