Kad samo jedan status promijeni ne samo
jednom čoviku bar tri dana života. Sve se odvilo brzinski, munja je
mačji kašalj za nas. U samo dva dana, uz pomoć par prijatelja i masu
Šibenčana, natovarili smo dva kombija puna stvari za pomoć nastradilima
od poplava u Bosni i Hercegovini. Prvi plan je bila Slavonija, ali onda
smo primili poziv za pomoć ljudima u Doboju i Maglaju. Kontaktirala nas
je prijateljica iz Sarajeva i rekla da im je stanje katastrofalno, da je
svaka pomoć prijeko potrebna. Tako smo se odlučili da će naša mala, ali
vrijedna pomoć ići put Bosne.
Oglasili
smo se priko Facebooka, zvali sve kontakte iz mobitela, žicali sve šta
se nažicat može, i ljudi su se odazvali dok si reka keks. Štacija je
bila u šišaoni koja se svake sekunde punila i punila, a mi smo
sortirali, pakirali, popisivali, rješavali papire… Bilo je napeto.
Petak,
osam sati navečer i sve je spremno, papiri pečatirani, mi krepani i već
nenaspavani, brzinski tuš i put pod noge. Da ne bi sve teklo po planu,
odma čim smo stupili na autoput, ostali smo bez jednog kombija, puka nam
remen. Na zaustavnoj traci pritumbaj najviše šta možeš u drugi kombi i
nastavljamo dalje. Jedan kombi i njih dvojica se vraćaju doma, a nas
troje idemo dalje, i ne sluteći šta nas sve čeka putem.
Hrvatska
granica nam je oduzela nekih 3-4 sata vrimena, jer smo bili prvi koji
su na taj način prenosili pomoć, pa je papirologija, a i smotanost nekih
službenika, tekce potrajalo. Al nervozi nije bilo mjesta, ovdje je cilj
bija itekako bitniji. Bosanska je bila brža i sve je na kraju bilo ok, a
uspješni dolazak smo proslavili Jelenom i ćevapima. Kratki odmor i put
pod noge. Cilj – Doboj i Maglaj. Čeka nas naša prijateljica Azra i
krećemo. Ono šta nas čeka je kataklizma.
Filmski
scenarij. Mi obilazimo ona zabačenija mista, mista u kojijma su ljudi
zaboravljeni. Kuće oštećene od poplava, ulice preplavljene blatom,
smećem, ljudi ispaćeni, nesretni i strah im je jedino šta im se vidi u
očima. Otvaramo kombi i u sekundi se stvorila rijeka ljudi.
Gladni,
žedni i željni. Grabe sve, sve žele. Ono šta im najviše triba su gumene
čizme, hrana i higijenske potrepštine. Trudimo se sve ravnomjerno
podijeliti.
Obišli smo tako par ulica
i posjetili ljude kojima je stvarno došao kraj svijeta. Kašice i pelene
za bebe su nestale u sekundi, roba im i nije baš toliko potrebna, osim
obuće, njih tribaju, svih brojeva.
Samo
zamislite scenu u kojoj su vam ostali samo zidovi vaše kuće, prozori i
vrata, ali oštećeni, sve ovo drugo vam je ispred kuće na hrpi i to
morate zapaliti, više ništa nemate. Ali i dalje ste tamo, sanirate šta
možete, oko vas samo vlaga, zemlja, smeće, strvine, smrad i prljavština,
ali vi ste i dalje tu. I tako već danima. Ja vidim katastrofu i bolest,
ja vidim kraj za te ljude, ne vidim svitlo na kraju tunela, jednostavno
ne vidim. To je sirotinja koja ni prije nije imala, a pogotovo ne sad. I
njih je takvih tisuće i tisuće.
Njima
triba pomoć, ne smijemo stati sada, moramo ustrajati i dalje i
nastojati im pomoći da opstanu. Ne smijemo stati ni pod razno. Zato vas
molim da ne posustajete, da se ne zasitite u pomaganju onima koji nas
još uvik tribaju, i tribat će nas još neko vrime. Ja neću prestat a
nadam se da ćete i vi biti uz mene. I shvatite jednu stvar, protiv
prirode se ne može i zato je čuvajte šta više možete, pazite je i
mazite. Ne znam uzrok ovoj katastrofi, ali Azra je dobro rekla…Previše
smo se mi badali u ovu rijeku, poremetili smo joj tok kopanjem i
raskopavanjem, krali smo od nje i remetili joj tok, i čini se meni da je
njoj to dosadilo. Moram se s njom složit, a složili biste se i vi da
ste se teke provozali kraj te rijeke i vidili sve ono šta je napravila.
Snažna je ta rijeka…
Kombi
s tonom ipo potrepština, nas troje i razvaljena Bosna, mogla bi se to
nazvat avantura života, jer stvarno nam se u tih 36 sati života svašta
izdogađalo.
Bilo je trenutaka kad su
nam oči bile pune suza, kad smo od šoka zamukli a i trenutaka u kojima
smo se cerečili do bola. Čak smo vidili i babu Vangu, haha.
Jutros
u 5 smo stigli doma. Legla sam i zaspala. I spremna sam za dalje. Hvala
vam svima koji ste pomogli, divni ste ljudi, divni prijatelji. Za kraj
ću vam napisat popis naosnovnijih i najpotrebnijih stvari, pa kad vam
god padne napamet i kad god budete u mogućnosti, spakirajte jedan takav
paketić i javite mi se, jer ovo je borba koja će trajati, a ne smijemo
je izgubiti.
GUMENE ČIZME!!!
LOPATE
BILO KAKVA SREDSTVA ZA DEZINFEKCIJU – MARAMICE ZA DEZINFEKCIJU, DOMESTOSI, VARIKINA, PITURA, VAPNO
HIGIJENSKA SREDSTVA – VLAŽNE MARAMICE, ČETKICE ZA ZUBE, PASTE, SAPUNI, ULOŠCI, PELENE (ZA DJECU I ODRASLE)
OD ROBE, NAJVIŠE – DONJE RUBLJE I ČARAPE!
LIJEKOVI – PROTIV PROLJEVA, SVRABA, ŠUGE, UŠIJU, TABLETE ZA PROČIŠĆAVANJE VODE I SL.
ZA DJECU – BOČICE, DUDE
OD HRANE – BILO ŠTA KONZERVIRANO I HRANE ZA DJECU
OD OSTALIH STVARI – ŠIBICE, SVIJEĆE, PLINSKE ILI BATERIJSKE LAMPE, BATERIJE
Tekst je preuzet sa sibenik.in