Uoči plenarne sjednice strukturalnog dijaloga o pravosuđu i o dodatnim pitanjima vladavine prava između Evropske unije i BiH, koja je danas počela u Sarajevu, iz Ministarstva pravde bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska saopšteno je da će na sjednici biti razmatrana pitanja u vezi sa izradom zakona o sudovima, zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću, procesuiranju ratnih zločina, borbi protiv korupcije i diskriminacije, saradnji policije i tužilaca na svim nadležnim nivoima, kao i pitanja koja se odnose na integritet i profesionalnu odgovornost.
Iz Direkcije za evropske integracije BiH najavljeno je da je plenarnom sastanku strukturalnog dijaloga o pravosuđu i dodatnim pitanjima u oblasti vladavine prava između EU i BiH predviđena razmjena najnovijih informacija o aktivnostima na unapređenju profesionalizma pravosuđa u BiH, politikama borbe protiv korupcije i diskriminacije i provođenju Strategije za rad na predmetima ratnih zločina BiH.
Komentarišući nastavak strukturalnog dijaloga, predsjednik RS Milorad Dodik istakao je da se “na dnevnom redu što se tiče predstavnika RS ne može naći pitanje formiranja vrhovnog suda BiH, jer to nije i ne može biti u domenu državnih nadležnosti“.
„Strukturalni dijalog koji se do sada vodio nije afirmisao dogovor koji sam ja postigao s visokom predstavnicom EU za vanjske poslove i sigurnost Ketrin Ešton, izvitoperen je, i mi ćemo biti u prilici da u narednim danima o tome kažemo svoj jasan stav. Dakle, strukturalni dijalog do sada nije odgovorio na četiri osnovna pitanja koja smo mi jasno tražili u izjavi koju smo potpisali s Evropskom unijom“, kazao je Dodik u ponedjeljak novinarima u Banjoj Luci.
Dodao je da se i strukturalni dijalog „kao i sve ostalo u BiH pokušava izvitoperiti kako bi se kroz to provukle neke druge ideje“.
„Dalke, ne treba niko da sumnja da se u BiH neće usvojiti zakon o osnivanju vrhovnog suda BiH. Bosni i Hercegovini su političkim i pravnim nasiljem formirani državni Sud i Tužilaštvo, jer oni nisu predviđeni ni Ustavom BiH niti Dejtonskim sporazumom. Neko je koristeći grubu političku silu i moć tog vremena, tu odluku nametnuo i zna se da je to bio tadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Volfgang Petrič“, rekao je Dodik.
Što se RS tiče, prema Dodikovim riječima, postoji spremnost samo da u nadležnosti državnog Suda i Tužilaštva ostane procesuiranje krivičnih djela „iz devet izvornih nadležnosti koje su BiH dane Dejtonskim sporazumom“.
„Neće se više tolerisati da se kao do sada čupaju nadležnosti iz entiteta i da Sud i Tužilaštvo BiH sami proglašavaju šta je njihova nadležnost. I u okviru toga nemoguće je formirati vrhovni sud BiH, to je samo san“, poručio je Dodik.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton i predsjednik RS Milorad Dodik 13. maja 2011. godine potpisali su u Banjoj Luci sporazum za restruktuiranje pravosuđa u BiH. Tim sporazumom Dodik se obavezao da RS odustaje od raspisivanja referenduma za ukidanje Suda i Tužilaštva BiH.