Jacenjuk je obećao veću autonomiju regiona.
U međuvremenu, naoružani ljudi zauzeli policijsku stanicu u istočnom ukrajinskom gradu Slavjansk, rekao je šef unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov, a javlja Rojters.
“Naoružani ljudi u maskirnim uniformama zauzeli su policijsku stanicu u Slavjansku. Odgovor će biti veoma oštar, jer postoji razlika između demonstranata i terorista”, objavio je Avakov na svojoj Fejsbuk stranici, ne dajući nikakve druge detalje.
Itar Tass javlja, pozivajući se na lokalne medije, da je na desetine ljudi ušlo na kratko tokom noći u kacelariju regionalnog tužioca u Donjecku.
Nepoznati ljudi su izbacili iz zgrade čuvara i čistačicu, međuim policijske snage su veoma brzo stigle na lice mesta i izbacili ih iz zgrade.
Zbog krize koja je nastala u tom dijelu Ukrajine u Ženevi će 17. aprila biti održan sastanak visokih predstavnika Ukrajine, Rusije, SAD i Evropske unije, saopštio je Stejt department.
Šefovi diplomatija SAD i Rusije, Džon Keri i Sergej Lavrov, složili su se na nedavnom sastanku da treba da se održe direktni razgovori četiri glavna međunarodna aktera u pokušaju da se smiri situacija.
Jacenjuk se juče sastao sa zvaničnicima u Donjecku, gdje su proruski aktivisti od nedjelje zauzeli regionalnu upravnu zgradu i traže održavanje referenduma o samostalnosti te oblasti koji bi mogao da bude uvod u traženje njenog pripajanja Rusiji, poput nedavne odluke Krima.
Demonstranti u Donjecku tvrde, međutim, da sa njima niko nije razgovarao, iako je privremeni ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk juče bio u tom gradu.
Donjeck i drugi gradovi u istočnom dijelu Ukrajine su bili baza za proruskog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča svrgnutog u februaru posle višemjesečnih protesta.
Prošlog mjeseca poluostrvo Krim je na referendumu izglasao da se odvaja od Ukrajine i pripojen je Rusiji, što je izazvalo tenzije između Rusije i zapadnih zemalja, i strahovanja novih vlasti u Kijevu da Rusija ima slične planove i za dijelove Ukrajine gde živi brojno rusko stanovništvo, na istoku zemlje.
Jacenjuk je rekao na sastanku da veća ovlašćenja treba da budu preneta na regionalne vlasti i da vlasti u Kijevu ne nameravaju da diraju zakone koji daju zvanični status drugim jezicima osim ukrajinskog, kao na primjer ruskom.
Ipak prva odluka Parlamenta u Kijevu posle rušenja proruskog predjsednika Janukoviča bila je ukidanje zakona iz 2012. godine o manjinskim jezicima. Prelazni predsjednik nije potpisao tu odluku ali takvo glasanje je ostavilo traga, posebno u oblastima gde se govori ruski na istoku i jugu Ukrajine.
Separatisti, koje podržava Moskva, traže federalizaciju Ukrajine, što kijevske vlasti odbijaju smatrajući da se time otvaraju vrata za buduće komadanje zemlje.