Posljednji avioni iz Boeing 737 porodice proizvedeni su 1988. godine, a
ipak je više od 500 tih aviona još uvijek u upotrebi. Boeing 737 JT&D,
koji je pripadao kompaniji Itec Air, srušio je prošle godine u
Kirgistanu, nedugo nakon što je Evropska unija zabranila ovoj kompaniji
da leti evropskim avio-prostorom zbog jako niskog nivoa sigurnosti.
Takvi incidenti objašnjavaju zašto je ovaj model na vrhu popisa aviona
koji se često ruše.
Starijim avionima potrebno je intenzivnije
održavanje od novijih modela, ali ipak su najčešće u floti siromašnijih
avio-kompanija koje nemaju dovoljno sredstava za normalne tehničke
službe i edukaciju pilota.
Koristeći podatke konsultantske kompanije zadužene za osiguranje Ascend London, časopis BusinessWeek popisao je najopasnije avione, a podaci su analizirani na temelju broja nesreća s fatalnim ishodom.
Potrebno je napomenuti da je popis časopisa BusinessWeek ponešto
drugačiji od statistike JACDEC-a, kancelarije koji prati broj nesreća u
avio-prometu. JACDEC-ova statistika kaže da su najviše nesreća u
istoriji civilnog avio-saobraćaja imali avioni iz kompanije Boeing.
1. Boeing 737 JT8D
– Jedno rušenje na : 507,500 sati leta
– Godina proizvodnje: 1967. – 1988.
– Broj aviona koji lete: 517
Smatra se da je prva verzija Boeinga 737 avion koji je imao najviše
nesreća. Iako se na prosječnih 507,500 sati leta događa jedna nesreća sa
smrtnim ishodom, 517 aviona ovog modela još su uvijek u pogonu u
siromašnijim zemljama. Oko 30-ak godina star Boeing 737 JT8D koji je
leteo za kompaniju Itec Air, srušio se nedaleko od glavnog grada
Kirgistana 2008. godine. U toj je nesreći poginulo 68 ljudi.
2. IL-76
– Jedno rušenje na: 549,900 sati leta
– Godina proizvodnje: 1974. do danas
– Broj aviona koji lete: 247
Ovaj se model uglavnom sreće u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, na
Bliskom istoku i u Africi. Jedna se od najvećih nesreća modela IL 76
dogodila 2003., kada se srušio avion iranske avio-kompanije Iran
Revolutionary Guard pri čemu je poginulo 275 osoba.
3. Tu-154
– Jedno rušenje na: 1,041,000 sati leta
– Godina proizvodnje: 1971. do danas
– Broj aviona koji lete: 336
Ovaj se model takođe uglavnom sreće u flotama avio-kompanija iz bivšeg
Sovjetskog Saveza i najčešće leti na domaćim letovima. Avioni modela 154
TU od 2002. godine imali su čak četiri nesreće u Iranu. Najnovija se
nesreća dogodila u ove godine na letu aviona iranske avio-kompanije
Caspian Air Air na letu iz Teherana do Erevana. Poginulo je 168 ljudi.
4. Airbus A310
– Jedno rušenje na: 1, 067,700 sati leta
– Godina proizvodnje: 1983. – 1998.
– Broj aviona koji lete: 191
Velike kompanije već su stavile van službe ovaj Airbusov model.
Međutim, neke siromašnije kompanije poput Pakistan International
Airlinesa i dalje prevoze putnike ovim modelom. Najnovija nesreća ove
vrste aviona dogodila se ove godine kada se A310 u vlasništvu Yemenia
Airlinesa na letu iz Jemena na ostrvo Comoro srušio u otvoreno more.
Poginulo je 153 ljudi, a spasila se samo jedna 12-godišnja djevojčica.
5. McDonnell Douglas DC-9
– Jedno rušenje na: 1,068,700 sati leta
– Godina proizvodnje: 1965. – 1982.
– Broj aviona koji lete: 315
Kompanija McDonnell Douglas više ne postoji nakon što se 1997. spojila s
Boeingom, međutim, ne tako mladi avioni DC-9 još uvijek lete za kompaniju
Delta Airlines, a takođe se mogu naći i kod drugih manjih
avio-kompanija na svijetu.
6. Tu-134
– Jedno rušenje na: 1,087,600 sati leta
– Godina proizvodnje: 1964. – 1986.
– Broj aviona koji lete: 223
Ruske avio-kompanije naširoko koriste ovaj model. Budući da nivo buke
motora ne zadovoljava zapadne evropske norme TU 134 se uglavnom koristi
na domaćim letovima. Jedna od najvećih nesreća dogodila se 2004. godine,
kada se srušio avion Volga – Aviaexpressa. Svi su putnici poginuli.
7. Boeing 727
– Jedno rušenje na: 2,306,300 sati leta
– Godina proizvodnje: 1963. – 1984.
– Broj aviona koji lete: 412
Većina najvećih avio-kompanija već su zamenile stari Boeing 727
modernijim avionima. United Airlines je još 1993. poklonio jedan takav
primerak Muzeju nauke i industrije u Chicagu. Međutim, ovaj avion se
naširoko koristi u SAD, pogotovo na čarter letovima.
8. McDonnell-Douglas MD-80
– Jedno rušenje na: 2,332,300 sati leta
– Godina proizvodnje: 1980. – 1999.
– Broj aviona koji lete: 923
Ovaj model napravljen je kako bi zamenio DC-9, međutim, iako se više ne
proizvodi još je u upotrebi u kompaniji Delta American Air, kao i kod
velikih evropskih kompanija poput Alitalije i SAS-a. 2008. godine avion
ovog modela koji je pripadao španskoj kompaniji Spanair srušio se na
letu iz Madrida do Kanarskih ostrva. Poginulo je 153 ljudi.
9. McDonnell Douglas DC-10
– Jedno rušenje na: 2,908,800 sati leta
– Godina proizvodnje: 1971. – 1989.
– Broj aviona koji lete: 153
DC 10 pripada rijetkoj vrsti aviona čija se sigurnost povećava s
godinama. Fatalne nesreće ovoga modela tokom 70-ih godina prošlog vijeka
dovele su do značajnih promjena i poboljšanja u izgradnji aviona.
Poslednji incident sa smrtnim ishodom dogodio se 1999. kada je avion
bivše francuske kompanije AOM pao u Gvatemali. Trenutno taj avion
uglavnom koriste čarter kompanije.
10. McDonnell-Douglas MD-11
– Jedno rušenje na: 3,668,800 sati leta
– Godina proizvodnje: 1990. – 2001.
– Broj aviona koji lete: 187
MD11 nije bio jako uspješan model zbog visokih indeksa potrošnje goriva i
drugih parametara. Kompanije Finnair i KLM još uvek koriste ove avione,
ali uglavnom za prevoz robe. Posljednji put ovaj model aviona srušio se
1999. godine, kada se avion China Airlinesa srušio prilikom sletanja u
Hong Kongu tokom tajfuna. Poginule su tri osobe.